Osamdeset godina od praizvedbe „Staklene menažerije“ Tenesija Vilijamsa: Madlenianum obeležava jubilej kultne drame svojom premijerom, u režiji Ivane Vujić

Gestu kojim se odaje počast komadu koji je osvojio nagradu Njujorškog udruženja dramskih kritičara i postao nukleus za sve ono što će Tenesi Vilijams kasnije napisati, pridružuje se i Teatar Madlenianum svojom premijerom „Staklene menažerije“, u režiji Ivane Vujić.

Rediteljka potpisuje i prevod teksta, scenografiju i izbor muzike, u autorskom timu su i dramaturg Slavenka Milovanović, kostimografkinja Dušica Knežević, autorka videa Svetlana Volic, dizajner svetla Srđan Jovanović, i lektorka dr Ljiljana Mrkić Popović. Premijera „Staklene menažerije“ očekuje se 30. marta u 20h na Maloj sceni Madlenianuma, a reprize su zakazane za 1. i 13. april.

U liku glavne junakinje kao Loru Vingfild videćemo Tamaru Aleksić, Džima igra Nikola Rakočević, Amandu Borjanka Ljumović, a Toma će na sceni „oživeti“ Ognjen Malušić.

Kultna drama Tenesija Vilijamsa je dobrim delom autobiografska, pisac u prvi plan stavlja osobu nežnu poput staklene figurice, Loru Vingfild. Lorina čistota u kontekstu okruženja u kojem živi doživljava se kao osobina koja je među ljudima izumrla na način na koji su izumrli jednorozi.

Lora na najnežniji način obožava svoju kolekciju staklenih figurica, posebno svog jednoroga, a doživljava ljubavnu priču sa mladićem Džimom koji nije u stanju da dokuči visinu na kojoj je Lorina duša. Skučena u svom socijalnom životu njen svet, osim staklene menažerije, čine još samo njena majka Amanda i brat Tom.

Tenesi Vilijams stvorio je pravo pozorišno remek-delo koje i posle 80 godina od nastanka korespondira sa savremenim čovekom i pokreće na borbu za dobrotu i čistotu. Iako je bol čest pratilac onih koji su dobri i čisti, drama „Staklena menažerija“, kao i predstava u Madlenianumu nastala po tom delu, pozivaju na takav čest način življenja, kao i empatiju prema ljudima koji su drugačiji i osetljiviji.