Osmelila sam se kao pevač

p { margin-bottom: 0.25cm; line-height: 120%; }

– Vaspitavanje mlade operske publike je zaista od krucijalnog značaja. To moje kolege, mene i sve ljude koji se bave ovim poslom jako raduje. Uvek me iznenadi kad neko, kog poznajem i smatram da zna da ceni umetnost, kaže da nikad nije bio u operi, a ima 25 ili 35 godina. To je više problem straha od nečeg nepoznatog i stranog, nego što neko ne bi uživao u operi. Opera mora da se voli, ali potrebno je i interesovanje da bi se upoznala – bar da se pročita libreto pre odlaska na predstavu. Zato je važno da se krene od dečijeg uzrasta, da za decu odlazak u teatar bude prirodno stanje. Ova deca koja sad dolaze u operu stasavaće u sjajnu publiku, a ovo je najbolji put i za one koji odluče da muzika bude njihov poziv – kaže u razgovoru za Danas prvakinja Opere Narodnog pozorišta u Beogradu sopran Snežana Savičić Sekulić, prva beogradska Anželika, koja će i na premijernoj obnovi pevati glavnu ulogu razmažene i obesne Iberove junakinje.

* NP je pre nekoliko dana imalo premijeru Mocartove opere za decu „Bastijen i Bastijena“. Madlenianum obnavlja ciklus za mlade koji je započeo s „LJubavnim napitkom“ i „Čarobnom frulom“. Da li obe operske kuće imaju podršku Ministarstva kulture ili su same u radu na obrazovanju mlade publike?

– Mislim da se ne smemo mnogo osloniti na tu vrstu pomoći, jer smo generalno u jednoj velikoj tranziciji. Nalazimo se na margini i imamo ozbiljne probleme zato što na nivou države nemamo podršku u kulturi, koju bi trebalo da imamo. Ali, ako svako krene od sebe, pripremi u kući svoje dete za ono što će gledati na sceni, ako se deca u školama opismene i informišu, u čemu pedagozi moraju da odigraju veliku i ozbiljnu ulogu, onda bi stvari mogle da se pomere. Ana Zorana Brajević je počela da pravi predstave u igraonicama, gde dovodi ozbiljne umetnike kako bi deca mogla da slušaju muziku, dotaknu instrumente, vide kako izgledaju operski pevački kostimi… To su važne stvari, a realno za to ne treba mnogo para. Umetnici uvek prihvataju da rade s decom i pevaju za decu, niko za to ne traži honorare, niti izmišlja ne znam šta. Mi želimo da naša deca znaju što više o umetnosti, ali ne može sve da se nauči za godinu dana. Mora mnogo toga da se taloži u nama da bi smo formirali svoj ukus.

* Šta se posle šest godina promenilo u Vašem pristupu liku Anželike, za koji kažete da je sad malo bezobraznija?

– Čovek se vremenom zaista promeni privatno – što je stariji postaje iskusniji, pronicljiviji, smeliji… Ja sam osetila tu promenu već na prvoj probi kad sam izgovarala isti tekst kao pre šest godina. Prosto, neke rečenice sam doživljavala „sočnije“. Zato mislim da sam sad još ubedljivija, jer sam sazrela kao majka, supruga i umetnik. Meni ni pre šest godina nije bio problem da otpevam notni tekst, ali i međuvremenu sam napravila izuzetno velike uloge u svom repertoaru i prosto sam se i kao pevač osmelila, sad se još više igram određenim bravurama, muzičkim frazama… Bez obzira što se sve ponavlja, ja ovo doživljavam kao novu ulogu.

* Da li je reditelj Stefan Sablić menjao nešto u u pristupu Iberovom delu koje je u Madlenianumu ranije izvođeno u paru sa Donicetijevom jednočinkom „Rita“?

– Reditelj Sablić je na probama rekao da smo odlični i da smo kao glumci sazreli. Te uloge su očigledno u nama negde čučale i sad su ponovo oživele. Sad smo pojačali emocije u svemu što pevamo, a to je upravo ono što je reditelj tražio od nas i pre šest godina. Obnovi na težini daje i to što se sad odvaja od „Rite“. To je veća odgovornost za sve nas, jer publika sad dolazi da gleda samo ovu jednočinku. Mi smo i ranije dobijali komentare da je „Anželika“ sama za sebe „bombona“ – upakovana celina posle čijeg gledanja niko nikad nije rekao da mu je bilo dosadno i da mu se nije dopala.

Predstave i planovi

– Prošle godine debitovala sam u „Travijati“ kao Violeta Valeri i puno sam je pevala, gostovala sam s beogradskim NP u Temišvaru, pevala u Rusiji, sa „Lučijom od Lemermura“ otvorila sam ovu opersku sezonu u NP, u kojoj sam imala i novu ulogu – Kraljicu noći u Mocartovoj „Čarobnoj fruli“… Imam puno planova i za sledeću sezonu, ali je prerano da o njima govorim – kaže Snežana Savičić Sekulić, koja je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu solo pevanje diplomirala i magistrirala u klasi primadone Radmile Smiljanić.

U istom sastavu

Na premijernoj obnovi „Anželike“ radio je gotovo isti tim kao i na premijeri 2010. godine. Nedostaje samo rano preminuli bariton Predrag Milanović. Libreto Mišela Vebera na srpski je prevela Flora Dosen. Reditelj je Stefan Sablić, orkestrom Madlenianuma diriguje Đorđe Stanković, scenograf je Aleksandar Denić, kostimograf Zora Mojsilović Popović. Pored Snežane Savičić Sekulić nastupaju: Nenad Nenić (Šarlo), Vladimir Andrić (Bonifas), Nenad Čiča, Goran Strgar, Goran Krneta, LJubomir Popović, Tanja Obrenović, Jovana Jovićević, Vladimir Bulatović Jelena Nikolić Krneta, Ivan Debeljak i Srđan Miletić. Repriza je 30. maja.