"Ostaviću vam jedino reči"

Izložba je zasnovana na izboru građe iz rukopisne zaostavštine pesnikinje, čime su autori izložbe pokušali da dočaraju ambijent u kome je pesnikinja stvarala i način na koji je živela. Eksponati izložbe su i rukopisi njenih najpoznatijih pesama kao što su: „Čežnja“, „Strepnja“, „Gračanica“, kao i pesme iz zbirke „Tražim pomilovanje“. Pomenute pesme, kao i pojedini prevodi sa stranih jezika, pisma, pozivnice, telegrami i lične stvari, po prvi put su javno izloženi. Na osnovu izložbe, posetioci će moći da steknu uvid i o pesnikinjinom privatnom životu, o čemu se do sada slabo govorilo.

Upravnik NBS-a, Dejan Ristić je rekao da je biblioteka povodom obeležavanja Dana državnosti i 20 godina od smrti pesnikinje, svoju izložbu posvetila Desanki Maksimović. Upravnik NBS-a je napomenuo da je biblioteka svečana i zato što će joj biti uručen Sretenski orden drugog stepena, kako je i upravnik objasnio, „najviše odlikovanje koje mogu dobiti državne institucije“. Takođe, Dejan Ristić je napomenuo da će na svečanoj sednici vlade biti odlučeno da se 28. februar proglasi danom Narodne biblioteke Srbije.

Izložbu je otvorio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja -Žarko Obradović, podsetivši na značaj pesnikinjinog dela i na činjenicu da je obogatila srpsku kulturu.

Posetiocima se obratila i pesnikinja Radmila Lazić, koja je u znak sećanja na Desanku Maksimović pročitala svoj tekst, rekavši da je pesnikinja „govorila univerzalnim jezikom, kojim govori lirika već tri milenijuma – osećajnošću, neposrednošću, iskrenošću i sentimentom. Rođena kao vesnica proleća, Desanka Maksimović je opevala i sve naše zime kao Antigonine rane, ne hoteći time da negira tuđe. Ona se izdizala iznad svake ljudske pogibelji, brojanja svojih i prebrojavanja tuđih, smatrajući da kao pesnikinja na to nema prava, jer kako je napisala i sama Desanka: pesnik nema roda, veka i porekla“.