Osu se nebo zvezdama... 1

Čuvene reči hajduk Veljka Petrovića “Glavu dajem, Krajinu ne dajem”ovekovečene su u “Šestoj”Mokranjčevoj “rukoveti”koja je prvi put izvedena 18. jula 1892. na otkrivanju spomenika hajduk Veljka u Negotinu.

“Beogradsko pevačko društvo”, kako beleže hroničari, “Šestu rukovet”pevalo je na bis oduševljenim Negotincima. Kao i ondašnji i današnji stanovnici Negotina ne kriju ponos što su sugrađani čuvenog kompozitora i baštine vanvremensko i raskošno muzičko delo oca srpske umetničke muzike. Te njemu u čast svakog septembra organizuju muzičke svečanosti, festival Mokranjčevi dani.

– Negotin je grad duge istorije i bogate tradicije i kao takav oduvek važi za kulturno sedište istočne Srbije. Naš velikan, kompozitor Stevan Mokranjac je centralna figura koja svojom slavom, ime Negotina, kao stare srpske varoši, pronosi širom sveta. Negotinci su ponosni što jer su Mokranjčevi dani svojim kvalitetom i misijom koju pronosi, pre svega na promociji Mokranjčevog dela i horskog pevanja, ali i dela drugih srpskih kompozitora, tokom pet decenija trajanja, postao festival po kome se prepoznaje kulturna scena Srbije. Plejada vrsnih domaćih i inostranih umetnika, muzičara, slikara, književnika, poznavalaca i poštovalaca Mokranjčevog dela, nastupala je pred negotinskom publikom, što je za nas Negotince velika čast i privilegija. Naša dužnost i zadovoljstvo je bilo da svi oni sa festivala i iz Negotina ponesu najbolje uspomene. U vreme festivala, dok se sa okolnih brda širi miris tek isceđenog čuvenog krajinskog grožđa, Negotinom odzvanjaju zvuci Mokranjčevih “Rukoveti”, to je za naše goste i sve nas poseban doživljaj – kaže v.d. direktora Doma kulture “Stevan Mokranjac”u Negotinu Vladimir Radić.

Budući da godinama negotinski Dom kulture organizuje ovu značajnu muzičku manifestaciju zanimalo nas je da li je i koliko teško ovako dugotrajnu i značajnu manifestaciju umetničke muzike organizovati u manjem mestu odnosno van velikih gradskih centara?

– Mokranjčevi dani se pripremaju od momenta kad se spusti festivalska zastava sa tek završenih. Želje su jedno, mogućnosti drugo, ali se uvek postavlja samo pitanje koliko još možemo da unapredimo i poboljšamo Festival, nikad se ne dovodi u pitanje, da li i kako ga organizovati. Mi imamo sreću što veliki umetnici, zahvaljujući imenu Mokranjca i kvalitetu dosadašnjih programa, ali i dobroj organizaciji, rado dolaze u Negotin. Ministarstvo kulture je odavno prepoznalo značaj Festivala Mokranjčevi dani, opština Negotin, posebno, kao i brojni prijatelji Festivala i društveno odgovorne firme koje nam nesebično pomažu – objašnjava Radić.

Sagovornik “Danasa”kaže da je programski koncept 53. Mokranjčevih dana zadržao osnovne stubove, pa će se prve festivalske večeri za prestižnu nagradu, “Statuetu Stevana Mokranjca”, natpevavati renomirani horski ansambli: hor pri hramu “Svetog Đorđa”(Beograd), Omladinski hor “Milka Stoeva”iz Burgasa u susednoj Bugarskoj, Mešoviti hor KUD “Jevnica”(Slovenija) i hor “Rozafa Expression”iz Skadra u Albaniji. I to je tek deo bogatog programa koji će odvijati od 15. do 21. septembra, kada će festivalske zastave biti spuštene do idućeg septembra i novih Mokranjčevih dana.

U međuvremenu Negotinci, kao i publika u brojnim mestima u Srbiji i inostranstvu imaće privilegiju da uživa u nastupima negotinskih horova. Horovi “Vivak”, UŠ “Stevan Mokranjac”, crkve “Svete Trojice”, “Negotinske gimnazije”, etno grupe “Dolama”, “Marinika”i “Klasje”produkt su ovog muzičkog festivala, obrazovane publike i vrednih muzičkih pedagoga. Oni su muzička budućnost Negotina koja nastavlja putem koji je utro Mokranjac.

– Omladina Negotina stasava uz Mokranjčeve dane i to je već druga ili treća generacija koja redovno prati programe festivala. Negotin ima i “Muzičku školu”koja svoje učenike uključuje u sva dešavanja, tako da se možemo pohvaliti muzički veoma obrazovanom publikom, svih generacija. To je, u moru šunda i kiča, kojima smo izloženi, priznaćete, velika privilegija – zaključuje Vladimir Radić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari