Otkriven uzrok smrti čileanskog pesnika i nobelovca Pabla Nerude, nakon 50 godina 1Foto: Album / Album / Profimedia

Čuveni čileanski pesnik Pablo Neruda umro je od trovanja, utvrdili su, nezvanično, forenzički stručnjaci nakon skoro 50 godina, saopštila je porodica dobitnika Nobelove nagrade.

Kako prenosi Nova.rs, otkriće Rodolfa Rejesa, nećaka Nerude, donosi preokret je u jednoj od velikih debata u Čileu nakon puča. Zvanični uzrok književnikove smrti, dosad, bio je rak prostate, sve dok njegov bivši vozač Manuel Araja nije rekao da je otrovan. Slučaj Nerude, dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1971. godine, istražuje se više od 10 godina, a sve je dugo bilo pod velom stroge tajne.

Nije bilo potvrde Rejesovih tvrdnji od strane forenzičkih stručnjaka iz Kanade, Danske i Čilea, ali oni bi danas trebalo da javno objave izveštaj o uzroku Nerudine smrti, piše „AP“. Javno objavljivanje nalaza je već odlagano dva puta ove godine, prvo zbog problema sa internet konekcijom jednog od eksperata, a zatim ponovo zato što je sudija rekao da veće tek treba da postigne konsenzus.

Međunarodni forenzičari su pre nekoliko godina odbacili zvanični uzrok smrti kao kaheksiju, odnosno slabost i iscrpljenost tela usled hronične bolesti – u ovom slučaju raka jetre. Ali, tada su rekli da nisu utvrdili šta je tačno ubilo Nerudu.

U intervjuu za Asošijeted pres, Rejes je rekao da su forenzički testovi sprovedeni u danskim i kanadskim laboratorijama ukazali na prisustvo „velike količine bakterije klostridium botulinum, koja je nekompatibilna sa ljudskim organizmom“. Moćni toksin može izazvati paralizu u nervnom sistemu i smrt.

Otkriven uzrok smrti čileanskog pesnika i nobelovca Pabla Nerude, nakon 50 godina 2
Foto: Mikhail Ozerskiy / Sputnik / Profimedia

Kao advokat u sudskom procesu zbog smrti njegovog strica, Rejes je rekao da ima pristup forenzičkom izveštaju, koji je sproveden nakon što je ista grupa stručnjaka 2017. godine rekla da postoje indikacije prisustva toksina u kostima i kutnjaku pokojnog pesnika.
– Laboratorijski testovi su zaključili da je toksin dat dok je pesnik bio živ – rekao je Rejes.

Izveštaj bi trebalo da bude objavljen skoro 50 godina nakon smrti pesnika i člana Komunističke partije i 12 godina nakon početka sudske istrage o tome da li je otrovan, kako tvrdi njegov vozač Manuel Araja. Araja je ranije ovog meseca za agenciju AP rekao da je uveren da će forenzički nalazi podržati njegovu tvrdnju da je pesnik umro nakon što mu je data „injekcija u stomak“ na klinici gde je hospitalizovan. Araja je rekao da je tu verziju događaja prvi put čuo od medicinske sestre.

Neruda, koji je imao 69 godina i bolovao je od raka prostate, umro je u trenutku kada je u zemlji vladao haos. Desilo se to nakon puča u Čileu 11. septembra 1973. kojim je svrgnut predsednik Salvador Aljende i na vlast postavljen general Augusto Pinoče. Nerudino telo je ekshumirano 2013. kako bi se utvrdio uzrok smrti, ali ti testovi nisu pokazali toksične agense ili otrove. Njegova porodica i vozač zahtevali su dalju istragu. Godine 2015. čileanska vlada je saopštila da je „velika verovatnoća da je treća strana“ odgovorna za Nerudinu smrt. Neruda je prošle godine ponovo sahranjen u svom omiljenom domu sa pogledom na obalu Pacifika.

Tim međunarodnih naučnika utvrdio je 2017. da Neruda nije umro od raka ili neuhranjenosti, odbacujući zvanični uzrok smrti, ali ne govoreći od čega je umro. Neruda, koji je bio najpoznatiji po svojim ljubavnim pesmama, bio je Aljendeov prijatelj, koji se ubio radije nego da se preda trupama tokom puča koji je predvodio Pinoče.

Otkriven uzrok smrti čileanskog pesnika i nobelovca Pabla Nerude, nakon 50 godina 3
Foto: STR / AFP / Profimedia

Neruda je bio traumatizovan vojnim preuzimanjem vlasti i progonom i ubijanjem njegovih prijatelja. Planirao je da ode u izgnanstvo, gde bi bio uticajan glas protiv diktature. Ali, dan pre planiranog odlaska, odvezen je kolima hitne pomoći u kliniku u glavnom gradu Čilea Santijagu gde je lečen od raka i drugih bolesti. Neruda je tamo zvanično umro 23. septembra 1973. „prirodnom smrću“. Ali, sumnje da je diktatura umešana u smrt ostale su dugo nakon što se Čile vratio demokratiji 1990. godine.

Bivši meksički ambasador u Čileu u vreme krvavog vojnog udara, Gonzalo Martinez Korbala, rekao je za AP u dva navrata da je video Nerudu dan pre smrti i da je njegova telesna težina bila blizu 100 kilograma. Martinez je razgovarao sa „AP“ telefonom 2017. godine, nekoliko dana pre smrti.

Araja je prošlog meseca za AP rekao da i dalje misli da Neruda „nije ostavljen sam u klinici, ne bi ga ubili“. On se prisetio da su po Nerudinom uputstvu, u nedelju, 23. septembra, pesnikova supruga Matilde Urutia i on bili u vili da pokupe kofere koji će sutradan biti odneti u Meksiko. Sredinom popodneva Neruda ih je zamolio da se brzo vrate. Umro je iste noći.

Tokom svog života, Neruda je dobio na desetine nagrada, uključujući Nobelovu nagradu za književnost 1971. godine, ali su se poslednjih godina pojavile kritike od strane feminističkih grupa zbog silovanja koje je počinio 1930-ih i koje je opisao u svojoj knjizi „Priznajem da sam živeo“. Takođe je kritikovan što je napustio svoju jedinu ćerku Malvu Marinu, jer je rođena sa hidrocefalusom.

Pablo Neruda je u 19. godini (1923) objavio svoju prvu knjigu poezije „Crepusculario“, a u 20. i drugu pod nazivom „Dvadeset poema o ljubavi i jedna pesma bez nade“. Studirao je francuski jezik i pedagogiju. Španski građanski rat i smrt prijatelja Federika Garsije Lorke na njega ostavlja neizbrisiv trag. Priključio se revolucionarnom pokretu i tada je pisao pesme sa revolucionarno-socijalnom tematikom. Od 1927. do 1935. radio je pri čileanskom konzulatu u Rangunu. Od 1939. do 1940. bio je konzul u Parizu, a nakon toga u Meksiku, do 1943. godine.

U Čile se vratio 1945. i postao senator. Zbog neslaganja sa tadašnjim predsednikom Čilea bio je progonjen. Uspeo je da pobegne u Evropu, gde je boravio u raznim zemljama. U Čile se ponovo vratio 1952, gde je živeo do svoje smrti 23. septembra 1973. godine. Posle njegove smrti objavljena je pomenuta autobiografija „Priznajem da sam živeo“ („Confieso que he vivido“) koju je pisao sve do poslednjeg dana uključujući i poslednji segment koji opisuje smrt Salvadora Aljendea tokom pobune kod Moneda Palace Pinočea i drugih generala.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari