Otkrovenje Šimonovo

Poljski dvadesetjednogodišnjak, obdaren specijalnim sviračkim moćima, koji je na scenu Kolarca sleteo – uz ogromnu pomoć i posredovanje Belgrade Chopin Festa – pravo sa svoje trijumfalne pozicije na tek okončanom Međunarodnom klavirskom takmičenju „Artur Rubinštajn“ u Tel Avivu! Još nedavni finalista Šopenovog konkursa u Varšavi (2015), Šimon Nering danas je već umetnik visokog ranga prefinjenosti, koji se svojom zadivljujuće spretnom telesnom snagom, emotivnim rafinmanom i bujnom interpretativnom maštom, pokazuje kao odista neodoljivi izdanak poljske klavirske škole, napojen čistom lepotom stvaralaštva svojih slavnih sunarodnika, i to najpre Frederika Šopena. Zato je baš ovde, sa Simfonijskim orkestrom RTS pod upravom maestra Bojana Suđića u društvu, beogradskoj publici za prvi zajednički susret priredio jedno vasionsko putovanje kroz Šopenov Klavirski koncert u e-molu, a potom i vatromet neverovatnih numera na bis. Ali, da krenemo redom.

Prvi deo večeri, bio je ovom prilikom seriozno zagrevanje za izlazak glavne zvezde, obeležen neugaslim žarom Ludviga Vana. Najpre je orkestar sa auditorijumom podelio Betovenovu uvertiru „Osvećenje kuće“, skupoceni raritet živog koncertnog doživljaja, donesen ovde sa otmenošću i uzvišenih čuvstava, naoko u starinskom ruhu, ali sa onim betovenovskim podbadajima ritma i furioznim usredsređenjem, punim vitalnosti i plemenitih kolora. Potom smo slušali Šubertovu Treću Simfoniju u De-duru, kojom kao da se nastavio onaj rezolutni Betovenov stav od maločas, što pleni trijumfalnim dahom i snagom uverenja, jednako kao i delikatnom ljupkošću Allegretta, zanosnim ritmovima Menueta i finalnim Presto vivace u hitrim pomicanjima, sve usaglašeno kao otkucaji sata, pulsacijom kakvog jedinstvenog bila orkestra, sa mnogo ukusa i ubedljivosti.

A onda je na scenu Kolarčeve zadužbine kročio Šimon Nering, donoseći momentalno sa sobom strujni udar koji izazivaju samo izistinski ogromni talenti, sa svojevrsnom samozatajnošću i skromnošću u svojoj pojavi, poput nekog Elvisa Prislija klasike, još uvek nesvesnog svog zvezdanog muzičkog dara. I onog časa kako je spustio svoje prste na klavir u Šopenovom Prvom klavirskom koncertu, bilo je to Otkrovenje Šimonovo! Taj bistar i perfektno srezan zvuk poput dijamanta, ta svežina misli i tonskog delovanja što izbija iz ovog krasnog momka, taj preosmišljeni zanos jedne lične draguljarnice ideja – zadivljujuće zajedno plešu preko klavijature, uključujući u sebe onoliko posvećene ozbiljnosti koliko i nagle privlačnosti za slušanje. Šimon Nering obuzima sva vaša čula, vi drhtite zajedno sa njim, osećate bol i oslobođenje u isti mah. Filigranski daškovi njegovog laganog stava puni su kakve pritajene snage, jednog divovskog napona, trepereći u svojim misaonim masivima, da bi završni Rondo-Vivace pretvorio njegove ruke u prave zvoneće čigre, raskošne ritmičke osobenosti i jedne nedvosmisleno plemićke veštine. Plus tri bisa, ali samo kakva! Paderevski, Mocart-Volodos, Šopen – Šimon Nering razbacao nas je po vazduhu Kolarca u mehurićima šampanjca oduševljenja. Tolika navala klavirske radosti zaista nije zapamćena u novijoj istoriji.