Otrovni humor rata, religije i samospoznaje 1Foto: S.K.

Premijera predstave Natan Mudri, prema delu Gotholda Efraima Lesinga, a u režiji Jovane Tomić, biće održana u subotu na Sceni Studio u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za medije.

Kako je objašnjeno, Lesingovo delo je politički komad koji, zalažući se za mir i toleranciju, iz različitih uglova tretira versku netrpeljivost, migracije, ratove. Zbog svoje tematike delo, čija se radnja odvija u Jerusalimu, popularno je i danas.

U predstavi igraju: Bojan Dimitrijević, Srđan Timarov, Dubravka Kovjanić, Milica Gojković, Miodrag Dragičević i Joakim Tasić. Dramaturg je Dimitrije Kokanov, koreograf Maja Kalafatić, kostimograf Selena Orb, scenograf Jasmina Holbus, a kompozitor Miša Cvijović.

– Natan Mudri je jedno od kapitalnih dela, a JDP oduvek otkriva visoke i velike, ključne klasike evropskog teatra koji, iz kojih god razloga, nisu često igrani na sceni – kazao je umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović i dodao da nije čudno što se dosta izvodi u Nemačkoj, jer deluje kao gotovo dnevno aktuelna stvar.

Prema njegovim rečima, sve de događa u Jerusalimu – stecištu tri konfesije u trenucima Krstaških ratova, u vremenu i prostoru gde čovek pomisli da se ništa nije dogodilo poslednji milenijum.

– Ono što je generalno prisutno kod Lesinga, ova umetnička ekipa uspela je da napravi apsolutno živim, ali i zabavnim – istakao je Stojanović.

Rediteljka Jovana Tomić rekla je da su tekstu prišli iz ugla komedije zato što je u pitanju teška tema – verska netrpeljivost.

– Naš lični doživljaj je apsurd iz koga proizilazi humor. On je dosta ciničan, otrovan i upozorava na veliki problem koje danas živimo. U originalu Lesingov komad je didaktičan i poziva na jednakost religija. Mi smo temu preokrenuli i usmerili u pravcu koji otvara pitanje identiteta – objasnila je Jovana Tomić i napomenula da se svi likovi u predstavi bore da odrede i definišu sebe spram drugih u jednom turbulentnom istorijskom trenutku.

Ona je ukazala i na drugu karakteristiku predstave, a to su pokreti. Prema njenim rečima, koreografkinja Maja Kalafatić likove i situacije stvara kroz ekspresivan i dominantan scenski pokret, pa su zato glumci imali dvostruki zadatak.

– Najlepši osećaj za reditelja je kad se oživi zadati okvir i scenski jezik koji se provuče kroz telo glumca. Posmatranje stvaranja tog jezika jeste nešto najuzbudljivije što reditelj može da doživi – istakla je Tomić.

Dramaturg Dimitrije Kokanov rekao je da mu je bilo uzbudljivo da se baviti adaptacijom ovog klasičnog komada zbog promene fokusa dela. On je naglasio da se „predstava i adaptacija teksta ne fokusiraju samo na problem verskih sukoba već i identiteta, kako verskih, tako i nacionalnih, ali i na način na koji ti identiteti kasnije reflektuju u međuljudske odnose i emocije među ljudima“.

– Teatar postoji zbog magije koja se u njemu dešava, a ova predstava je magična na svakom nivou – od virtuoznosti glumaca do svakog njenog segmenta – istakla je scenografkinja Jasmina Holbus.

Za nju je Jerusalim grad koji nema prostora.

– U njemu se teško diše, svi su tu, uglovi perspektive posmatranja drugog se sužavaju, linije i margine su oštre. Pokušali smo da nađemo tačke gde se spajaju ti preseci, ljudi, religije, predrasude naučenog. Da nađemo gde su granice koje postaju tvrđave i zidovi zbog kojih ljudi postaju slepi da vide sebe i druge. Ceo proces jeste sagledavanje nas samih – naglasila je Jasmina Holbus.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari