Otvara se pitanje nezaustavljivog bezvlašća: Stručna služba Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture povodom odluke Vlade da ukine status kulturnog dobra Generalštabu

Na osnovu poznatih činjenica:

– da su Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministrstva odbrane u Beogradu utvrđene za nepokretno kulturno dobro Odlukom Vlade Republike Srbije 633-8111/2005. od 22. 12. 2005. godine,

– da je Vlada Republike Srbije 14. 11. 2024. godine donela odluku 05 broj 633-6790/2024 o prestanku svojstva nepokretnog kulturnog dobra zgradama Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministarstava odbrane u Beogradu i Odluku o izmenama Odluke o utvrđivanju područja uz ulicu Kneza Miloša u Beogradu za prostorno kulturno-istorijsku celinu 05 broj 633- 6788/2024 („Službeni glasnik“ RS, br. 90/24),

– da stručna služba Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture nije izradila elaborat niti predlog odluke o prestanku svojstva nepokretnog kulturnog dobra,zaključujemo da je ovim odlukama Vlada Republike Srbije grubo prekršila Zakon o kulturnom nasleđu jer je donela odluku bez prethodnih zakonom propisanih radnji.

Član 61 na koji se sporna odluka poziva eksplicitno propisuje da se iz registra briše kulturno dobro „koje je uništeno ili nestalo“, odnosno koje je izgubilo svoja spomenička svojstva.

Brisanje se vrši na osnovu „akta o prestanku svojstva kulturnog dobra koji se donosi na način i u postupku kao i akt o utvrđivanju kulurnog dobra“. Prema članu 43. ovaj Predlog akta sa obrazloženjem priprema Republički zavod za zaštitu spomenika kulture i upućuje preko Ministrstva kulture Vladi.

Republički zavod nije izradio Predlog Odluke o prestanku svojstva kulturnog dobra, koji ne bi ni mogao da izradi jer ne postoji nijedna činjenica koja ukazuje na to da je nepokretno kulturno dobro Zgrade Generalštaba vojske Srbije i Crne Gore i Ministrstva odbrane u Beogradu izgubilo spomenička svojstva zbog kojih je utvrđeno za spomenik kulture.

Razlog za utvrđivanje Zgrada Generalštaba 2005. godine bio je to što je „spomenik kulture jedino i najkompleksnije ostvarenje uvaženog moderniste Nikole Dobrovića“.

Pored arhitektonskog značaja, prepoznat je i dokazan urbanistički značaj jer je spomenik svojom „dispozicijom i snagom ansambla, postavljenih na raskršću najprometnijih gradskih saobraćajnica“ postao jedna „od najmarkatnijih urbanih slika Beograda“.

Ništa od ovih osobina i vrednosti kulturno dobro nije izgubilo i ne postoji razumni, a ni zakonom propisan osnov za to da ovo nepokretno kulturno dobro izgubi svoj status.

Važno je istaći i to da da će se ovom odlukom zasigurno olakšati dalji planirani procesi koji za rezultat imaju uništenja vrhunskih dela baštine moderne arhitekture u Beogradu, a koja predstavljaju svedočanstvo jedne ideolške vizije karakteristične za sredinu 20. veka, koja predstavlja naše kulturno nasleđe.

Prema mišljenju službe zaštite nepokretnih kulturnih dobara, odnosno stručne službe Republičkog zavoda Zgrada Generalštaba je vremenom dobila i memorijalni značaj, i danas predstavlja spomenik stradanju države Srbije i njenih građana tokom NATO agresije 1999. godine.

Arhitektonski, urbanistički i memorijalni značaj su bili osnov da se u Republičkom zavodu pokrene postupak izrade Odluke o kategorizaciji Zgrade Generalštaba za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, koji je u toku.

Na istoj sednici Vlade doneta je i Odluka o izmeni odluke o utvrđivanju područja uz ulicu Kneza Miloša za prostorno kulturno-istorijsku celinu.

Ovom odlukom iz prostorno kulturno-istorijske celine izbrisane su dve parcele 804/2 i 969/1.

Za ovo izostavljanje dve glavne parcele iz odluke nema stručnih argumenata.

Ovaj prostor utvrđen je za nepokretno kulturno dobro jer je to „prostor koji je počeo da se razvija u vreme vladavine kneza Miloša kao državni, administrativni i vojni centar srpskog Beograda.

Prosecanje i uređenje Ulice kneza Miloša predstavlja rezultat prvog urbanističkog plana ovog dela Beograda četrdesetih godina 19. veka.

„Ova prostorno-istorijska celina predstavlja prostor posebne kulturno-istorijske, arhitektonske, urbanističke, estetske, društvene, sociološke i nematerijalne vrednosti. U njenom nastanku i razvoju se čita uspon Beograda od vremena kneza Miloša, kroz čitav 19. i 20. vek. Ona svojim reprezentativnim arhitektonskim fondom u okviru očuvane ulične matrice čuva sve graditeljske mene Beograda i kroz njih priča o političkim aspiracijama različitih režima, državnim ambicijama, političkim ideologijama privrednim aktuelnostima, arhitektonskim tendencijama, stilovima, i čuvenim graditeljima – najvećim imenima srpske arhitekture“.

Zato je nemoguće i neosnovano otrgnuti iz konteksta jednu od najmarkantnijih zgrada koja po svim kriterijumima pripada ovom korpusu. Ovom odlukom Vlade da se iz prostorno kulturno-istorijske celine izuzmu Zgrade Generalštaba predstavlja grubo devastiranje ovog kulturnog dobra i uništavanje svedoka nastanka i trajanja moderne srpske države u 19. i 20. veku.

Ovakvim grubim kršenjem Zakona o kulturnom nasleđu od strane Vlade Republike Srbije, postaje upitan status svakog kulturnog dobra u Srbiji.

Ukoliko Vlada bez stručne službe, koja je i osnovana da između ostalog radi na valorizaciji, utvrđivanju i zaštiti nepokretnih kulturnih dobara, donosi odluke o ukidanju statusa kulturnog dobra, otvoriće se pitanje nezaustavljivog bezvlašća.

Svako kulturno dobro koje zasmeta nekom investitoru ili zasmeta iz političkih ili nekih drugih razloga može da bude obrisano na isti način. Ukoliko država Srbija na ovaj način postupa prema sopstvenom kulturnom nasleđu s kojijm pravom ćemo tražiti od međunarodnih institucija da zaštiti naše nasleđe na Kosovu i Methohiji.

Ukoliko slede primer srpske Vlade organi takozvane države Kosovo mogu da donesu odluku da Crkva Bogorodice LJeviške u Prizrenu, devastirana u Martovskom pogromu 2004. godine, više ne bude spomenik kulture.

Kako ćemo je štititi, kad mi sami rušimo naše nasleđe u centru Beograda?

Ovakva odluka Vlade koja derogira Zakon o kulturnom nasleđu kopromituje i sam zakon, ratifikovane međunarodne konvencije i službu zaštite nepokretnih kulturnih dobara.

Zahtevamo od Vlade Republike Srbije da bez odlaganja predmetne odluke stavi van snage kako ne bismo bili jedina zemlja u civilizovanom svetu koja ne poštuje vlastiti Zakon o kulturnom nasleđu, ne uvažava službu nepokretnih kulturnih dobara i na kraju ruši i uništava svoja kulturna dobra.

U Beogradu, dana 18. novembra 2024. godine