Otvaranje izložbe „Reimagining the Ecology of Art“ sutra u Umetničkom prostoru U10

Tim povodom se sutra 2. avgusta u 20 časova u U10 otvara druga u nizu izložba pod nazivom „Reimagining the Ecology of Art“, koja traje do 12. avgusta.

„Idejni koncept izložbe, koji počiva na interdisciplinarnosti, predlaže i predstavlja jedan novi umetnički ekosistem sa ciljem pomeranja ili brisanja granica između različitih sfera umetnosti i delanja njihovih aktera unutar umetničkog prostora. Posetioci će na otvaranju biti u prilici da uživo čuju free džez impovizacije inspirisane delima umetnika koji na njoj učestvuju“, ukazano je povodom ove izložbe, čija je Nevena Bogojević.

Umetnice i umetnici koji učestvuju su: Aleksandra Veljović, Ana Stojković, Dimitrije Popović, Milica Bilanović, Milica Vesić, Aleksandar Petrović (gitara), Miljan Mitrović (klavijatura), Nikola Radojičić (bubnjevi), Danilo Marinković (kompozitor).

O konceptu:

Cilj izložbe Reimagining the Ecology of Art ogleda se u predlaganju i predstavljanju novog stvaralačkog pristupa, koji razbija isključivu podelu na vizuelne i muzičke umetnosti i na taj način otvara put gde se dve sfere ujedinjuju pri umetničkom izražavanju. Reč je o pristupu čija se primarna ideja bazira na interdisciplinarnosti. Zbog toga izložba, u metaforičnom smislu, kreira umetnički ekosistem, u kome ne postoje primarni i sekundarni akteri, piramidalna stuktura delanja, već zajednica koja unutar sebe usvaja ciklični metod komunkacije, saradnje i razmene ideja, stvarajući tako inspiraciju koja neprestano kruži među njima. Ciklično delanje tog sistema je ispunjeno akcijom, reakcijom i koakcijom. Na taj način, umetnici se uključuju u proces koji rekvirira da, prilikom stvaranja, istovremeno uzimaju, daju, ali i dopunjuju i zavise jedni od drugih. Stoga, izložba predstavlja metod stvaranja koji od vizuelnih umetnika iziskuje da u svoja dela inkorporiraju opipljivu komponentu muzičkog sveta (delove ili celine potrošnih materijala, poput starih ili pocepanih notnih zapisa, žica, struna i ostalih neupotrebljivih delova korpusa muzičkih instrumenata). Reciklirajući na taj način materijale, oni istovremeno, inspirisani istim, simbolično prihvataju muziku kao deo njihovog identiteta i pružaju mogućnost da ona poprimi materijalnu strukturu. Muzički izvođači, koji su imali uvid u svaki korak i stadijum nastajanja vizuelnog dela, krajnji rezultat procesa kontemplacije i inspiracije, prouzrokovanog stvaralaštvom vizuelnih umetnika, predstavljaju u umetničkom prostoru pred delom. U direktnoj komunikaciji sa radovima, u toku promatranja izloženih umetničkih dela, muzičari na licu mesta komponuju, improvizuju vizuelno nadahnutu muzičku harmoniju, koja delima, u ovom slučaju, pruža novi oblik, onaj nematerijalan i nesaglediv.