Otvorena izložba pod naslovom „Dorotej za sve“ i podnaslovom: „Ne kvari omladinu vrhunska književnost već vrhunsko neznanje“ (FOTO)

Na izložbi „Dorotej za sve“, koju Adligat (Muzej srpske književnosti, Muzej knjige i putovanja) organizuje u saradnji sa Udruženjem književnika Srbije između ostalog su predstavljene su:  Nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine za roman Dorotej, 1978, za roman Despot i žrtva, 1999, Nagrada Meša Selimović, Prosvetina nagrada, Nagrada Zlatni bestseler, Nagrada Račanska povelja, Književna nagrada Biblios, Nagrada Svetozar Ćoroćiv, Nagrada Borisav Stanković i mnoge druge.

„Književna i umetnička vrednost romana Dorotej nije i ne može biti sporna i pozivamo sve koji to već nisu učinili, da ga pročitaju. U potpunosti podržavamo aktivnosti Muzeja srpske književnosti pod okriljem Udruženja Adligat na očuvanju sećanja i promociji književnog i životnog dela Dobrila Nenadića“, izjavio je Miloš Janković, predsednik Udruženja književnika Srbije.

„Slavni Gete je govorio da ništa nije opasnije nego delujuće neznanje. Kao što je neprimereno da udruženja koja se bave književnošću i kulturom daju profesionalne ocene o pitanjima iz policijske struke, smatramo da nije primereno ni obrnuto. Drago nam je da su policajci iz oglašenog udruženja ovo izuzetno delo pročitali, ali bi njegovo tumačenje ipak trebalo da prepuste struci koja se time bavi, velikom broju vrhunskih stručnjaka – pisaca, profesora i književnih kritičara koji su bez izuzetka u periodu dugom nekoliko decenija utvrdili da roman Dorotej predstavlja književno delo visoke vrednosti i da će svako ko ga pročita njegovim sadržajem, stilom, porukom, toplinom i izuzetnim jezikom biti obogaćen“, izjavio je predsednik „Adligata“ Viktor Lazić.

On je objasnio da je isprva pomislio da se radi o neslanoj šali, zatim da je u pitanju neznanje na koje ne treba obraćati pažnju, ali da je sa pojavom profesora koji samoinicijativno izbacuju ovo delo iz lektire postalo jasno da se tome mora stati na put.

„U potpunosti podržavam stav profesora Filološkog fakulteta Aleksandra Jerkova da bi takvim profesorima trebalo poništiti diplomu“, dodao je Lazić, takođe književnik i advokat.

„Udruženje Adligat podseća da su sve škole po zakonu dužne da realizuju obavezne sadržaje programa nastave i da profesori nemaju autonomno pravo da biraju obaveznu lektiru. Pozivamo prosvetnu inspekciju i druge nadležne institucije da ovim povodom reaguju u skladu sa svojim ovlašćenjima“.

Po romanu Dorotej Dobrila Nenadića snimljen je i istoimeni film, a važno je napomenuti i da je Nenadić kao vrhunski agronom jedan od najzaslužnijih stručnjaka za procvat malinarstva u Srbiji.

Legat književnika Dobrila Nenadića preuzet je za Muzej srpske književnosti 2021. godine – celokupna njegova arhiva, sve nagrade, prepiska sa drugim slavnim piscima, mnoštvo njegovih ličnih predmeta i pisaći sto, sve se to može videti u Odeljenju Adligata u centru Arilja, sačuvano za vekove.

„Upravo vekovi od nas očekuju da se Dobrila sećamo, da njegovim delom oplemenjujemo i obogaćujemo buduće generacije. Slava Dobrilu! Ali večna slava i njegovoj neumornoj supruzi Petkani, čiji život svedoči o velikom čoveku, velikoj ljubavi i velikom razumevanju, koju ovakva besmislena hajka naročito pogađa. Bez Petkane, nema Dobrila kakvog znamo, bez Petkane nema topline koja se danas oseća u Dorbilovom legatu i celom Arilju i koja će, zajedno sa Dobrilovim delom, grejati i buduće generacije, uprkos neznanju koje povremeno kao cunami pokušava da nas sve potopi“, izjavio je Viktor Lazić.

Dobrilo Nenadić o Srbima:
„Mene zbunjuju Srbi, iako sam tolike decenije utrošio ne bih li bar delimično uhvatio intonaciju njihovog hora a hor je kao što je znano iz grčkih tragedija dragoceni tumač opštih zakona po kojima se jedna zajednica upravlja. Badava. To je neka sasvim zagonetna lestvica. Meni se čini da je ovaj narod odnekud zabasao na ovu planetu. Možda je to poseban odred sa Marsa, opisan u Velsovom Ratu svetova koji je preživeo one opake bakterije što su inače uništile ostali deo invazionih snaga. Poseban soj otporan na bakterije zadržao se na ponajlepšem parčetu zemljišta, preživeo je ali se nikada nije sasvim prilagodio uslovima i zakonima planete Zemlje“.