Otvorena izložba “(Sa)vremenost kamena”: Uhvaćeni dah stavljen u večnost

Izložba “(Sa)vremenost kamena”, koja je otvorena sinoć u Galeriji – legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića čini pedeset umetničkih dela – skulptura, video-radova i instalacija – koja obuhvataju poslednjih nekoliko decenija.

Autorka izložbe Rajka Bošković rekla je na otvaranju postsavke da kamen kao materijal u svoj svojoj iskonskoj istinitosti, pruža izuzetne mogućnosti za umetničko oblikovanje.

“Zato je on i danas, kao i u antičko doba, podjednako zanimljiv umetnicima. Savremena umetnička scena svedoči o tome da, bez obzira na to što postoji velika količinu novih materijala, alata i načina mašinske obrade, čak i digitalne manipulacije, kamen i dalje privlači umetnike. I pored svih novina koje su nastale tokom 20. i na početku 21. veka u oblikovanju i koncipiranju umetničkog dela, kamen ostaje i opstaje kao stalni podsticaj za umetnički izraz.”

Bošković je istakla da izložba nudi raznovrsna ostvarenja u domenu raznih poetika i različitih generacija umetnika, kao i raznovrsnih načina izražavanja – od skupltura i reljefa, preko slikarstva, odnosno mozaika, do video radova i konceptualnih dela.
Kao poseban segment izložbe, ona je navela predstavljanje zgrade Muzeja savremene umetnosti sa ciljem da se predoči pravi primer sintagme “arhitektura kao skulptura”.

“Pored voluminoznosti samog oblika zgrade, kamen, odnosno beli mermer, veoma doprinosi skulpturalnosti muzeja. Da je zgrada sva u staklu, izgubila bi se takva vizuelna dejstvenost i monumentalnost. Upravo kamen daje dimenziju više. U tome se ogleda savremenost kamena u 21. veku, čak i u arhitekturi, a ne samo u skuplturi i slikarstvu”, istakla je Rajka Bošković.

Njena ideja je bila da se, u sagledavanju suštine nadahnuća umetnika da se u 21. veku bave ovim materijalom, kroz razgovor s umetnicima dođe do toga šta to privlači kamenu.

“U današnje vreme, kada je prisutna “nepodnošljiva lakoća” stvaranja – jer može da se stvara vrlo lako, zanimljivo, dopadljivo, da se lako predstavi i bude brzo prihvaćeno u javnosti – neko se vraća kamenu kao vrlo teškom materijalu, i u doslovnom i u metaforickom smislu, što traži veliki trud i istrajnost. Zato mi je ideja bila da odabrana dela, koja su rađena ili podstaknuta kamenom, prate stavovi odnosno misli umetnika o kamenu kao nadahnuću za savremeni umetnički izraz. Istaknute misli ovih umetnika, od one “Kamen je moj prijatelj” Borislava Nježića, do misli Dušana Petrovića da je “Delo u kamenu uhvaćeni dah stvaljen u večnost”, govori o zadivljujućoj fascinaciji kamenom čak i danas na pocetku 21. veka “ zaključuje Rajka Bošković.

Umetnici

PetarVujošević (1959), Marko Vukša (1977), Marko Vučković (1992), Kristina Ivić (1995), Ivan Jeremić (1979), Milan Kulić (1988), Mladen Miljanović (1981), Jelena Mirković (1995), Borislav Nježić (1933–2016), Dušan Petrović (1962), Olivera Savić Popović (1950), Mice Poptsis (1950), Dejan Trivunac (1967), Goran Čpajak (1963) i Đorđe Čpajak (1961) 

Izložba će biti otvorena do 13. Novembra a tokom njenog trajanja biće organizovan naučni skup pod nazivom Savremenost kamena, na kome će učesnici, pored umetnika i istoričara i teoretičara umetnosti, biti i pejzažne arhitekte, urbanisti, konzervatori, etnolozi i geolozi.
Oni će sa različitih stanovišta sagledati značaj kamena kao materijala danas u 21. stoleću.