Otvorena vrata za najrazvijeniju kreativnu industriju u zemlji

Time će doprineti i očuvanju kulturnog i nacionalnog idetiteta, materijalne i nematerijlne kulturne baštine, predstavljanju kulturnog nasleđa Srbije u inostranstvu, poručio je danas u Bibliteci grada Beograda resorni ministar Vladan Vukosavljević na otvaranju redovne skupštine Udruženja izdavača i knjižara Srbije. On je naglasio da izdavaštvo ima značajno mesto u najavljenoj kulturnoj strategiji i kulturnoj politici države Srbije.

Posle pozdravnog govora ministar Vukosavljević odgovarao je na pitanja predstavnika izdavačkih kuća, članova UIKS koja su se ticala zloupotreba u otkupu knjiga za javne biblioteke, učešća UIKS u predstavljanju Srbije na međunarodnim manifestacijama i sajmovima knjiga, „preteranoj zaštiti fotografija“ i paprenim kaznama za nepoštovanje autorskih prava fotografa, većoj finansijskoj državnoj pomoći izdavačima… On je ukazao na poražavajuću činjenicu da više od 25 gradova u Srbiji nema nijednu knjižaru zbog čega je Ministarstvo krenulo u akciju sa izdavačima i lokalnim upravama, kojima je naloženo da se neiskorišćeni gradski prostori ustupaju za kulturu i knjižare.

Kako se danas čulo, izvadaštvo u državnu kasu od PDV udaje više od dve milijarde dinara, dok država za otkup knjiga i subvencije u izdavaštvu izdvaja samo 150 miliona dinara. Zbog toga izdavači traže veća izdvajanja i mogućnost uvođenja otkupa knjiga dva puta godišnje.

Ministarstvo kulture, prema Vukosavljevićevim rečima, neće biti prepreka za veća ulaganja u izdavastvo, kao ni kad je reč domaćim isajmovima knjiga i predstavljenju Srbije na međunarodnim kulturnim i književnim manifestacijama. Vukosavljević je objasnio da je akcija „Negujmo ćirilicu“, čiji pokrovitelj MInistarstvo na čijem je on čelu, podsticajnog i nefomalnog karaktera.

On smatra da privatni izdavači ne moraju da slede zvaničnu kulturnu politiku i preporuku da se knjige štampaju na ćirilićnom pismu, ali da se se može razgovarati o konkretnim finansijskim stimulacijama za štampu na ćirilici, što predlažu pojedini izdavači. Ministar je rekao i da je deo kulturne politke i to da će prilikom otkupa knjiga prednost imati one štampane na ćiriličnom pismu.

Rad redovne skupštine UIKS danas je pozdravila i Jelena Radojević, savetnik u Zavodu za intelektualnu svojinu, koja je objasnila novine u Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, kojom će se ovi propisi usaglasiti sa zakonodastvom EU.

Radni deo skupštine UIKS bio je zatvoren za javnost – na njemu je razmatran, između ostalog, Izveštaj o radu u 2016, Plan rada za 2017. i 2018, kao i predlog izmene Statuta kojim se predlaže da Upravni odbor ubuduće ima 13, umesto 12 članova. Prema nezvaničnim informacijama, članovi skupštine UIKS razgovarali su, između ostalog, i o pravnoj regulativi koja treba da reguliše status lektora, korektora i urednika u izdavaštvu kao samostalnih stručnjaka, kao i o Beogradskom sajmu knjiga, na čiji su dosadašnji koncept javno kritikovali Udruženje profesionalnih izdavača Srbije i neki članovi UIKS kao što je Službeni glasnik.

UIKS je samostalna, neprofitna organizacija z kojie učlaneo 140-taj izdavačkih kuća i kojoj je Ministarstvo kulture dalo status reprezentativnog udruženja u oblasti izdavaštva.

Ispod Uneskove granice

– U ovom trenutku nema šanse za dodatno povećanje budžeta za kulturu. Ovaj pomak od 350 miliona dinara, što je tri miliona evra u odnosu na 2017. je ohrabrujući signal vlade da se za kulturu ulaže više, ali s druge strane, to je ispod granice koju Unesko preporučuje. Sa onih novih 0,72 odsto mi smo ispod Uneskoskove preporučene granice od jedan odsto, što je iznos koji bismo kao društvo morali da smognemo snage da izdvajamo. Ali i ovaj prvi korak je ohrabrujući. Naravno da smatra da kulturi treba još više, ali sam svetan da i druga ministastva imaju potrebe, tako da u okviru budžetskih potecijama imamo razlog za relativno zadovoljstvo – izjavio je za Danas ministar Vukosavjević povodom predloženog Zakona o budžetu za 2018. godinu.

Nedoumice oko Beogradskog sajma knjiga’]

– Nikad kraja nedoumicama oko koncepcije Beogradskog sajma knjiga. To je gradska manifestacija, ali republičkog i međunarodnog značaja. Nama je bitno da dolazi veliki broj ljudi – oko 200 hiljada, da je veliki broj knjiga izložen pažnji čitalaca, da se one kupuju i čitaju. Tu se naravno sukobljavaju neki interesi, ali to je vrlo specifičan sajam. Nije kao Frankfurtski ili Pekinški gde se izdavači susreću, sklapaju poslove. Kod nas je to praznik knjige. Slažem se sa delom kritika koji ukazuju da je na Sajmu knjiga u izvesnom delu izvesnog obima programskog bilo i sadržaja i načina predstavljanja stvari koje nisu na viskom nivou nekog standardno zamišljenog dobrog ukusa. Dobro je da se o tome govori, verujem da će ih i Odbor Sajma,i Sajam knjga i gradska uprava tretirati. Ja sam zadovoljan Sajmom knjiga načelno, ali stavri mogu da budu i bolje – smatra ministar Vukosavljević.