Posle trijumfa na 48. Festu 2020, kada je sa filmom „Nevidljivi život“ osvojio Nagradu „Beogradski pobednik“, brazilski reditelj Karim Ajnuz opet se poklonio našoj publici, na premijeri istorijske drame „Kraljičina ugra“, koja je u Mts Dvorani večeras ispraćena ovacijama.
Glavne junake u triler priči o Ketrin Par, šestoj i poslednjoj supruzi kralja Henrija VIII, izuzetnoj ženi koja je uspela da preživi u brutalnim okolnostima, igraju zvezde Ališa Vikander i Džud Lo, a scenario ove britansko – američke produkcije zasniva se na romanu “Kraljičin gambit” Elizabet Fremantl.
Karim Ajnuz se na 52. Festu i sa novim filmom takmiči za Nagradu „Beogradski pobednik“, a kako je pred premijeru izjavio na konferenciji za novinare, „Kraljičinu igru“, koja je njegov prvi film na engleskom jeziku, snimio je prema scenariju Henrijete i Džesike Ašvort.
Tiranin Henri odlazi u rat, a kraljicu Ketrin imenuje za regenta. Ona čini sve što može da pogura bolju budućnost, zasnovanu na radikalnim protestantskim uverenjima. Kada se bolesni i paranoični kralj vrati, svoj bes okreće ka radikalima, optužuje za jeres Ketrininu prijateljicu iz detinjstva i ona biva pogubljena. Užasnuta i ožalošćena Ketrin se bori za sopstveni opstanak…
„Kraljilčina igra“ doživela je svetsku premijeru u Kanu, prikazana je i na festivalima u Rio de Žaneiru, Rimu, Roterdamu, Karlovim Varima…, a Karima Ajnuza očekuje premijera i na Trajbeka festivalu u Njujorku, gde je studirao režiju.
– Bio sam fasciniran kada mi je producentkinja Gabrijela Tana dala roman “Kraljičin gambit, i vrlo začuđen da neko tu priču već nije snimio. Za filmskog stvaraoca je pravi dar kada naiđe na takav materijal, na tako fascinantan lik kao što je Ketrin Par. Bila je zaista posebna žena. Živela je pre pet stotina godina, ali njene ideje i ono što je činila imaju odjeka i dan-danas – rekao je Ajnuz.
Kako je istakao, mnogo je filmova o kralju čuvenom po tome što je uklanjao svoje žene jednu za drugom.
– Mene je zainteresovalo da snimim nešto suprotno – priču o ženi koja ga je nadživela. Istorija nas uči, pre svega, o ratovima i muškarcima, a malo o ženama, kao što stoji i u poruci sa uvodne špice ovog filma. Priznajem da ja uvek unosim nešto vrlo lično u svoje filmove, a fokusiram se na ženske likove jer su mi bliski, dobro poznajem svet matrijarhata. Žene, naročito starije, prisutne su u celom mom životu, od detinjstva. To je uticalo na moje vaspitanje. Drugi razlog za ovu poruku je to što sam zainteresovan za osobe sa margina sveta, a žene su, nažalost, predugo u toj poziciji.
A kao neko ko je iz Brazila, ko ima i alžirske korene, priči koja se događa u Tjudorovoj Engleskoj u 16. veku, kako je izjavio, privuklo ga je i to što dolazi iz zemlje u kojoj malo ima filmova iz epohe.
– To je skupo i brazilska kinematografija nema tu tradiciju. Zainteresovan sam za englesku literaturu i za kostimirani film, jer mada dosta košta, to je kao san. Vi tu stvarate novi svet, kompletno iz mašte – kostime, scenografiju, mnoštvo predmeta i detalja dekora. To je mogućnost da kreirate nešto magično.
Mislim da je to san svakog reditelja da kreira novi svet. Mi smo na setu imali pravu hranu, životinje, čak i adekvatne mirise, kako bi se glumci što više uživeli u taj svet – opisao je Ajnuz rad na ovom filmu.
Prema rečima poznatog sineaste, iako je reč o istinitoj drami, nema istorijskih dokaza da se i ono što donosi film „Kraljilina igra“ nije stvarno i desilo.
– Istraživali smo svaki trenutak od pre pet vekova, kao i nasleđe Ketrin, i to nam je bilo najvažnije. Umesto da čitamo fiktivne romane o Ketrin, opsesivno smo prekopavali sve o njoj, o Henriju Osmom, o tome kako su tad živeli, spavali, stvarali, uslove u kojima su žene opstajale, dakle istorijsku građu, a ne romane.
Poslednju suprugu Henrija Osmog, kako je objasnio, predstavio je velikom vizionarkom.
– Film se koncentriše na meku moć Ketrin, na tu vizionarsku ženu. Ako bismo to vreme, kad žena nije mogla da bira za koga će se udati, uporedili s današnjim, bilo bi to kao da se neko uda za Donalda Trampa. Znate, patrijarhat je teško zaustaviti, i ne može se taj proces zamisliti bez nasilja. A čin nasilja na kraju mog filma jeste poruka za budućnost. Dakle, nije film nasilan, već je brutalan bio život koji je Ketrin bila prinuđena da vodi pored kralja Henrija Osmog. Ali, uspela je da preživi – istako je Ajnuz.
Reditelj koji je svetskoj publici poznat po filmovima „Madam Sata“, „Ljubav na prodaju“, „Putujem jer moram“, „Nevidljivi život“…, izjavio je na današnjem susretu sa novinarima da mu je jako drago što je u Beogradu.
– Sviđa mi se Beograd, a imate i prekrasnu pijacu u Zemunu, jutros sam je posetio i oduševljen sam – rekao je Karim Ajnuz.
Prema rečima producentkinje Gabrijele Tana, u produkcionom smislu projekat „Kraljičina igra“ bio je veliki izazov.
– Film iz epohe iziskuje poseban budžet i zato je ogroman pritisak da se sve uradi kako treba. Ljudi se plaše zbog troškova, ali naravno, kad ispadne dobro, onda su svi za. Ja sam ga izabrala jer me je privukla priča o nekome ko je uspeo da preživi u vrlo rizičnim, opasnim situacijama. Mislim da je to sjajna priča koja zaslužuje da se ispriča upravo danas, kada muškarci sa mnogo moći na zastrašujući način kontrolišu stvari u svetu – istakla je Gabrijela Tana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.