Ovacije na premijeri predstave „Gubitnik“ u JDP: Bernhardova priča o velikom umetniku koji nije spoznao da samo umetnost života može da ga učini srećnim

Reprize premijere „Gubitnika“, koji kombinuje priče o muzici, genijalnosti, zavisti, teroru uspeha i lakoći neuspeha, zakazane su večaras, 28. maja, i 30. maja.

Nataša Radulović potpsuje i dramatizaciju teksta, koji polazi od Bernhardovog romana u kojem su glavni likovi slavni kanadski pijanista Glen Guld i njegova dva prijatelja sa studija klavira, pijanista Verthajmer i pripovedač.

Ključno pitanje koje nam Bernhard otvara je šta se događa kada se nesumnjivo nadareni ljudi, dovoljno talentovani da prepoznaju genijalnost, ali i dovoljno razboriti da shvati da do genijalnosti neće i sami doći, susretnu sa genijem.

„Hteo je da bude umetnik, nije bio zadovoljan s tim da bude umetnik života, iako je upravo taj pojam sve ono što nas čini srećnim ako smo vidoviti. . .“, smatrao je genijalni austrijski pisac Tomas Bernhard.

U „Gubitniku“ smo imali priliku da vidimo izuzetno posvećen rad cele ekipe predstave koja po mnogo čemu iskače iz uobičajenog teatarskog koncepta, pa su oduševljenje publike s pravom zaslužili, pored Nataše Radulović, i Teodor Vinčić, kome je uloga Glena Gulda prvo pojavljivanje na sceni JDP, Joakim Tasić kao Verthajmer, Lenka Petrović kao Meri i Mocart, i Stojša Oljačić u uozi pripovedača Noa.

Veliki doprinos ovom „eksperimentu“ dala je kompozitorka Ane Krstajić, koja je od odabranih kompozicija koje se pominju u drami napravila svoje autorsko delo, vrstu „dramatizacije“ u muzici, čime ovaj komad ulazi u dubinu muzičke forme.

U autorskoj ekipi su i Marta Bjelica, koja je oblikovala scenski pokret, doprinoseći da se u „Gubitniku“ i na taj način „defnišu“ pojmovi iscrpljujučeg rada muzičkih umetnika, discipline, posvećenosti, strasti i ljubavi prema muzici, a kostimografkinja Marija Marković Milojev i scenografkinja Jasmina Holbus uspele su da i njihova ostvarenja „igraju“ jednu od važnih uloga.

– Za mene je roman „Gubitnik“ u suštini lična priča, jer sam svirala violinu i trudila se da budem profesionalni muzičar. Imam iskustva šta znači boriti se da budeš prvi u tom poslu, koliko se lako ispada iz koloseka, i kako je lako da čovek gubi sebe i odlazi na tu drugu stranu, o kojoj piše Bernhard. Roman je pisan u formi muzičkog dela, i ja sam to pokušala da zadržim u dramatizaciji, služeći se muzičkim oblicima i strukturom Bahovih „Goldberg varijacija“. U tom nastojanju pomogao mi je Puškin svojim stihom – izjavila je Nataša Radulović o svojoj predstavi.