Ovacije Salijeriju i Mocartu

Briljantno čitanje priče o odnosu dvojice kompozitora – genijalnog Volfganga Amadeusa Mocarta i Antonija Salijerija, koji su stvarali u Beču sredinom XVIII veka, ispraćeno je burnim ovacijama koje je zasluženo dobila rediteljka, čitava glumačka ekipa, u kojoj jesu glavni Enes Vejzović kao Salijeri, Filip Križan kao Mocart i Nataša Janjić Lokas kao Mocartova supruga Konstanca Veber, ali su sjajne likove ostvarili i glumci u epizodama: Franjo Dijak (Josip II, austrijski car), Zoran Gogić (grof Johan Kilian fon Štrak, carski dvorski upravnik), Siniša Ružić (grof Franc Orsini-Rozenberg, direktor carske opere), Janko Rakoš (baron Gotfrid van Sviten, upravnik carske biblioteke), Ankica Dobrić, Ivana Bolanča, Perica Martinović i Natalija Đorđević kao „Povetarci“ (donosioci vesti, ogovaranja, glasina).

– Vrlo sam zadovoljna reakcijom publike, ali nisam iznenađena – nekako sam se nadala da će lepo primiti predstavu makar zbog tog fenomenalnog teksta i prelepe muzike, i da će to biti dobar podsticaj da zadržimo koncentraciju gledalaca i u onim ostalim vrednostima koje nosi. Bio mi je izazov da napravimo dinamičnu predstavu koja će biti pitka, i neće preoptereti preteranim monološkim formama. Izazov je bio i ispreplitati događaje koji se odvijaju u Salijerijevoj glavi, i njega na „rampi“ monologa – da taj monolog koji govori zaista bude prezentan i vrlo blizu publike. Predstavu smo spremali u „Gaveli“ na zatvorenoj sceni, i trebalo je da se svi adaptiramo na ambijent kad smo stigli na Sveti Stefan, a to je zaista bilo divno iskustvo – izjavila je Dora Ruždjak Podolski.

Enes Vejzović, glumac koji je na sceni oživeo italijanskog kompozitora Antonija Salijerija i dobio ovacije, rekao je da je bilo teško ovakvu predstavu igrati na otvorenom, ali da je sa tako dobrom publikom i odličnim prijemom sve bilo dodatno nadahnuto.

– Ono što je meni bilo uzbudljivo jeste to što u svima nama, mahom, mnogo više leži Salijeri nego Mocart, i stvar je u tome da bi ljudi, zapravo, trebalo da potraže Mocarta u sebi. Nažalost, najčešće se upoređuju s drugima, a ne sa sobom, i to je ono što je strašno. To je i glavna tragedija Salijerija – on ne može da prihvati tuđi talenat, a u umetnosti su nadmetanje i trke potpuno čudne i, zapravo, nemoguće.

Mladog glumca Filipa Križana videli smo u takođe sjajnoj ulozi.

– Možda mi je za pravljenje lika Mocarta bila najteža ta njegova lakoća, što je paradoks. Mocart je užasno lako stvarao muziku, užasno lako živeo, bio je genije koji nije svestan svoje genijalnosti, koji sa ogromnom, dečjom radošću uživa i u onome što stvara, i u ličnom životu. On nije morao da se meri ni sa kim drugim, jer je njegova genijalnost bila nemerljiva – smatra Križan.

Kako je istakla Nataša Janjić, veliki je izazov igrati suprugu čoveka koji je zaista genije.

– Dodatno opterećenje je naravno to što postoji i taj fenomenalni film Miloša Formana, i svesnost da će nas publika upoređivati, makar i nesvesno. Lik Konstance je divno iskustvo, tražili smo je stalno u „živućim“ ženama koje su ostale iza nekih velikana da žive kroz njihova dela, i cela ta Šaferova priča, naravno, uopšte nije bila laka za inscenaciju. Ali mislim da nam je upravo zbog toga svima bila i najveći izazov – tako prepuna muzike, velikih misli i reči. Mislim da smo porukom i energijom koju nosi doprli do gledalaca, kao što je pokazala ova premijera, to nam je bilo i najvažnije, i bila nam je čast da igramo pred tako divnom publikom – izjavila je Nataša Janjić, koja je poslednjih godina među najpoznatijim glumicama u regionu, poznata i po saradnji sa našim rediteljem Srđanom Dragojevićem.

Foto: M. Ćetković

Scenografija u glavnoj ulozi

Posebno je vredna impresivna, atraktivna i prefinjena scenografija Stefana Katunara, koja u predstavi igra jednu od „glavnih uloga“, a tu funkciju imaju i kostimi Marite Ćopo. Izbor i obrada muzike Ivana Skendera, koja vodi publiku kroz genijalna Mocartova dela („Otmica iz Seraja“, „Figarova ženidba“, „Don Đovani“, „Čarobna frula“), uz scenski pokret Maje Marjančić, zaokružuju predstavu u svim njenim segmentima kao značajno ostvarenje, ali govore i o ozbiljnosti, posvećenosti i ambiciji s kojom je ona napravljena.