Ovacije Srđanu Karanoviću i ekipi filma „Virdžina“: Premijera restaurisane verzije kultnog dela u Jugoslovenskoj kinoteci

„Virdžina“ je svetsku premijeru doživela na festivalu u Veneciji,. osvojila je brojna domaća i međunarodna priznanja – Gran pri La Baule European Film Festival, Golden palm Valencia Festival of Mediterranean Cinema….

S velikom pažnjom i uspehom prikazana je na svetskim festivalima u San Sebastijanu, Montrealu, Karlovim Varima, Vankuveru, Geteborgu, Jerusalimu, Istanbulu…, a tada petnaestogodišnja Marta Keler koja je igrala glavnu junakinju, osvojila je jedno od najprestižnijih priznanja u svetu – nagradu Evropske filmske akademije Felix za najbolju sporednu ulogu.

Kako je istakao jedan od naših najvažnijih filmskih autora, on se više od deset godina pripremao za snimanje „Virdžine”, sve vreme sanjajući ovaj film, a na kraju je snimanje krenulo baš kada je počeo i raspad Jugoslavije, i to u okolini Knina.

– Činilo mi se da je priča o devojčici koju teraju da bude muško, a koja to ne želi, nego želi da ostane ono što jeste, u stvari priča o onome što u životu i tokom sazrevanja uvek želimo i čemu težimo. A to je da nas okolina pusti da budemo ono što jesmo, a ne što bi ta okolina htela da budemo – rekao je Karanović.

Publici u Kinoteci, pored Karanovića, poklonili su se i Marta Keler i Miodrag Krivokapić, koji je za ulogu oca Timotija – poglavara svoje porodice koji je odluči da njegova najmlađa kći postane virdžina imenom Stevan, da od prvih koraka raste navikavana da poništi sve žensko u sebi i da preuzme ulogu i dužnosti muškarca, da se odrekne udaje i zavetuje da će čuvati porodično prezime…, osvojio nagradu Car Konstantin za najbolju glavnu mušku ulogu na Filmskim susretima u Nišu.

– Snimali smo šest meseci i sve nas je „tuklo“, od politike, društvenih okolnosti, do bura i vetrova, zemljotresa – izjavio je Krivokapić. – Sve je bilo protiv tog filma, a s druge strane, to je jedna od najboljih filmskih ekipa koju sam do sada imao.

Neverovatno društvo posvećenika. Naravno, to uvek ide od glave. Điđa je to sve skupa držao, imao je neverovatno strpljenje i samopouzdanje. Snimanje smo dva-tri puta prekidali, ali uspeli smo da ga završimo i ponosan sam na taj film – istakao je bard našeg glumišta.

Jugoslav Pantelić, direktor Jugoslovenske kinoteke, podsetio je da je „Virdžina“ peti film Srđana Karanovića koji je digitalno restauriran u A1 Kinoteka projektu, čime je sačuvan veliki deo opusa jednog od naših najznačajnijih filmskih autora, koji čine ostvarenja „Miris poljskog cveća“, „Petrijin venac“, „Nešto između“ i „Za sada bez dobrog naslova“.

– Iza nas je pozamašan broj digitalno restauriranih filmova, trideset pet, u projektu koji smo, sa kompanijom A1, počeli pre sedam godina. Sa ove vremenske distance, imamo razloga da budemo ponosni na ono što je urađeno, da osećamo zadovoljstvo što ova saradnja i dalje traje, i što će se nastavljati u godinama koje dolaze.

U vezi sa filmom „Virdžina“ postoje i brojni kurioziteti, a jedan od njih je i taj da se on smatra poslednjim jugoslovenskim filmom. Takođe, u pogledu same teme, film „Virdžina“ je i kada je nastao delovao vrlo provokativno, a danas, u kontekstu savremenih filmskih tokova čini se aktuelnim i može proizvesti nova čitanja – rekao je Pantelić.

Judit Albers, generalna direktorka A1 Srbija, zahvalila je Jugoslovenskoj kinoteci na saradnji i posvećenosti poslu kojim se bave, kao i filmskoj ekipi na ostvarenom delu.

– Projekat A1 Kinoteka premošćuje generacije, osiguravajući da lepota ovih filmova nastavi da inspiriše i povezuje publiku – istakla je Judit Albers.

„Virdžina“ se smatra remek delom domaće kinematografije i donosi priču o neobičnim običajima koji su obeležili goleti Crne Gore, Dalmacije i drugih prostora na Balkanu, u prošlosti. Jedinstveni fenomen „virdžine“, ženskog deteta koje preuzima ulogu muškarca naslednika u porodici bez muškog potomstva, opisan je kroz priču o Stevanu, devojčici koja je odgajana kao dečak.

Odrastanje, prvo zaljubljivanje i istina kao takva, sukobljavaju se sa patrijarhalnim načinom života i duboko ukorenjenim verovanjima ljudi sa tih prostora, donoseći dramski zaplet. Radnja filma odvija se krajem 19. veka u dalmatinskom zaleđu, u okolini Knina – gde je film snimljen, u neobičnom i kamenitom krajoliku, koji na svojevrstan način oslikava posebnost i težinu života na tim prostorima…

Projekcija filma za građanstvo održaće se 7. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci, u Sali „Makavejev“, u okviru Festivala etnološkog filma, u dva termina – 18h i 20.30h. Ulaz na projekciju je besplatan.