Ovacije za Flašaroše na Slobodnoj zoni

Film počinje podsećanjem da se na periferiji srpske prestonice, u neposrednoj blizini nekada moćnog središta neolitske, vinčanske kulture, donedavno nalazila jedna od najvećih deponija u svetu i jedna od dve najneuređenije deponije u Evropi.

Ta toksična sredina, podložna požarima, godinama je predstavljala “radno mesto” zajednici skupljača plastičnih flaša – flašarošima, koji su zarađivali na njihovoj prodaji, sve dok nisu morali da se povuku zbog izgradnje Regionalne sanitarne deponije Vinča (2020. godine).

U tom dokumentarnom vesternu, kako kaže reditelj i scenarista Vojinović, pratimo poslednje dane te zajednice pre nego što će njihovi poslovi zastareti, a fokus je na borbi jednog boksera mekog srca, Janike Boca, da postane grupovođa u tom haotičnom sistemu.

Flašaroši deluju u grupama koje imaju i svoje gazde i svoja sredstva za rad – ogromne vreće s kojima utrčavaju među kamione koji istovaruju đubre, kao i kombije ili prikolice za dalji prevoz flaša.

Redovno se meri njihova težina, dese se i krađe vreća i nesporazumi kod podele zarade, a glavni gazda, koga čujemo samo preko telefona, traži da budu efikasniji.

Vojinović je nakon projekcije u Domu omladine Beograda, u takmičarskom programu Horizonti Balkana, izjavio da je na deponiju Vinča prvi put otišao 2016. godine, privučen jednom foto-reportažom u novinama o skupljačima flaša i slikom na hiljade belih galebova iznad otpada.

“Pomislio sam da je to neka zemlja trećeg sveta, a ne nešto jako blizu moje kuće. Poželeo sam, znajući da je tu i arheološko vinčansko nalazište, da se napravi jedan film koji bi bio drugačiji nego ovaj, više esejistički, neka vrsta art hausa. Međutim, kada sam otišao tamo i video da tu ima 150-200 ljudi koji rade u tom haotičnom sistemu, koji ipak funkcioniše, okrenuo sam se ljudima i tako je nastao ovaj film”, rekao je Vojinović.

Kako je dodao, proces nastanka bio je dosta dug: “U ovih sedam godina bilo je svega i svačega, prošli smo pravi rolekoster”.
“Poklopilo se da je ubrzo nakon što smo krenuli sa snimanjem Jani postao vođa svoje grupe skupljača. Često smo se viđali, družili se, kad god smo snimali na deponiji išli smo kod Janija i njegove ekipe i mislim da su me oni prihvatili”, rekao je Vojinović.

Na to je Jani Boc primetio da mu je prva reakcija kada su došli sa kamerom bila: “Pusti čoveka neka snima”.

“Ja sam to doživeo kao normalan život. Nikad nisam osetio da me snima”, izjavio je Jani Boc, koji je dobio i najveći aplauz prilikom predstavljanja ekipe filma.

Što se tiče vesterna, Vojinović je rekao da voli taj žanr, isto kao i direktor fotografije Igor Marović i montažer Dragan fon Petrović.
“Imamo u našem filmu i neke reference na filmove Serđa Leonea i Sema Pekinpoa. Više se referišemo na kasnu fazu vesterna, na doba kada dolaze mašine, modernizacija koja će da očisti svet junaka onakav kakav je bio do tada. Kod Leonea je to pruga, kod Pekinpoa automatska puška, a ovde automatizacija deponije na kojoj sada rade mašine i nema više tog sveta flašaroša”, rekao je Vojinović, piše SEEcult.org