Ovaj film zovu čudom. Snimao se 40 godina, a reditelj je potrošio 120 miliona dolara

Iako je uobičajeno da filmadžije finansijski podržavaju svoje filmove, to najčešće znači da reditelj finansira svoj niskobudžetni prvi film ili, u boljem slučaju, da poznati glumac ulaže novac kako bi pokrenuo produkciju nekog srednjebudžetnog potencijalnog hita. Ali Megalopolis je nešto drugo, piše Index. hr

Eksperimentalni naučno-fantastični ep, koji se ove sedmice premijerno prikazao na Filmskom festivalu u Kanu, s neverovatnih 120 miliona dolara finansirao je njegov scenarista i reditelj Frensis Ford Kopola. Malo je verojatno da će 85-godišnji reditelj ikada nadoknaditi taj deveteroznamenkasti iznos, ali Kopolu to ne zamara previše, piše BBC.

„Ako mene pitate, kada dođete do životnog kraja, ne želite reći: ‘O, voleo bih da sam učinio ovo ili ono.’ Želite reći: ‘Morao sam to da uradim'“, rekao je reditelj za Deadline.

40 godina nastajanja

Film je nastajao više od 40 godina. Kad ga je Kopola zamislio, imao je već neke od najvrućih filmskih hitova u istoriji Holivuda.
Snimio je Kuma, Prisluškivanje i Kuma II tokom 1970-ih, a radio je na Apokalipsi danas kada je dobio ideju za nešto još hrabrije.
Smešten u jedan dan u bliskoj budućnosti u Njujorku, Megalopolis priča o arhitekti koji se nada da će obnoviti grad nakon kataklizme i stati na kraj korumpiranom gradonačelniku. U intervjuu za Film Comment 1983. Kopola je utvrdio da je proveo dva meseca pišući beleške na 400 stranica.

Njegova ambiciozna basna inspirisana je razdobljem u starom Rimu kada je „sve umiralo, a sve vrednosti se pretvorile u potragu za novcem“.

Film se, prema njegovim rečima, bavi pitanjima ko smo, gde smo, šta je čovek u ovom trenutku, a njegova glavna tema je mogućnost savršenog društva, odnosno utopije.

„Napraviću ga u nekoj vrsti razrađene, novelističke strukture koja ima pauzu i vrlo bizarnu drugu polovinu koja ide sve do dela koji u konačnici daje osnovu za koncept utopije u ovoj ludoj halucinaciji“, rekao je Kopola, koji je tokom celog intervjua pio vino iz vlastitog vinograda u Kaliforniji.

Problem je bio u tome što se njegovi filmovi iz 80-ih nisu smatrali dobrim investicijama. Apokalipsa danas bila je problematična produkcija – glavni glumac Harvi Kajtel je otpušten, a Martin Šin, koji ga je zamenio, doživio je srčani udar na setu.

Zatim je došao “Jednom iz ljubavi”, romantični mjuzikl koji je doživio katastrofalan neuspeh 1982. – imao je budžet od 23 miliona dolara, a najvelikodušnija procena njegove zarade je oko milion dolara. Bilo je, dakle, teško naterati nekoga da se kocka s futurističkom, psihodeličnom, političkom i filozofskom pričom o vezama između tadašnjeg Njujorka i Ciceronovog Rima.

Ali, kako su godine prolazile, Kopola je prebrodio lične i mučne finansijske oluje i nastavio da snima i naručuje umetničke koncepte za film, stalno najavljujući da će Megalopolis biti njegov sledeći projekt, da bi ga onda opet odložio.

Jedan od onih primamljivih šta-ako filmova

Kopoli nije smetalo ni da ga sam finansira. Odavno naviknut na rizike i pomeranje granica, u šou “Late Night s Davidom Lettermanom” još 1982. tvrdio je da reditelji ne bi trebalo da čekaju da im neko da zeleno svetlo za film.
„Kada želite da snimite film, uvek će neko reći: ‘Ne sviđa mi se ideja.’
Ako stvarno želite da započnete nešto, sledite svoje srce i uradite to. Za Kuma II smo potrošili milion dolara na izradu setova pre nego što nam je Paramount rekao da možemo uspeti“, rekao je, a to bi moglo objasniti i zašto je njegov studio Zoetrope bankrotirao 1990.

Njegov plan do tog trenutka je bio da preuzme mainstream rediteljske poslove na filmovima kao što su Jack (1996.) i Čudotvorac (1997.), a potom da tu zaradu upotebi za stvaranje Megalopolisa. Ali čak je i ovaj plan propao zbog terorističkih napada na Njujork u septembru 2001.

„To je poprilično otežalo sve. Film je o težnji ka utopiji s Njujorkom kao glavnim likom, a onda odjednom nisi mogao da pišeš o Njujorku a da se ne pozabaviš onim što se dogodilo i implikacijama toga. Svet je bio napadnut i nisam znao kako s tim da se nosim“, rekao je Kopola u intervjuu za Ain’t It Cool News 2007.

Napokon je izjavio da je jenapustio ideju o Megalopolisu, koji je postao jedan od onih primamljivih šta-ako filmova kojima je suđeno da ostanu nesnimljeni.

U knjizi The Greatest Movies You’ll Never See iz 2013. jedan pisac je zaključio da Megalopolis „nikada neće videti svetlo dana“.

Kopolino čudo

Ono što se dogodilo nije bilo čudo, ali nije bilo ni daleko od toga. Sećate li se vina koje je Kopola pijuckao tokom pomenutog intervjua 1983.? Bilo je to iz njegovog vinograda.

Bez obzira na uspone i padove u filmskoj industriji, vinski posao rastao je i rastao, sve dok nije postao 13. najveći proizvođač vina u SAD-u.

Znao je da njegova deca Sofia i Roman ne žele da preuzmu taj posao, pa je na kraju odlučio da prodati svoju firmu i tako je dobio novac koji mu je bio potreban za snimanje Megalopolisa.

U aprilu 2019. objavio je da je pretprodukcija u toku, a u novembru 2022. započeo je snimanje u Gruziji.

Činilo se gotovo neizbežnim da njegov glavni glumac bude Adam Drajver, koji je takođe bio zvezda drugog legendarnog fijaska koji se stvarao decenijama, filma Čovek koji je ubio Don Kihota reditelja Terija Giliama.

Međutim, tipično za Kopolu, produkcija nije baš išla glatko. U The Hollywood Reporteru je objavljena priča da je na setu bilo puno problema i da je film „jako loš“, a prošle nedelje je u The Guardianu izašla priča da je reditelj pokušao da poljubi neke od oskudno odevenih statista u jednoj sceni, prema tvrdnjama izvora sa seta.

Izvršni koproducent filma Daren Demetre opovrgnuo je ove tvrdnje, rekavši: „Nisam upoznat s pritužbama zbog uznemiravanja ili lošeg ponašanja tokom projekta.“

Pre ovih nedavnih optužbi Kopola i Drajver branili su način na koji je film sniman.
„Budući da je sam finansirao film, to je proces snimanja učinilo jednim od najboljih iskustava, ako ne i najboljim. Nije bilo suvišnih razgovora, nije bilo ljudi koji su uzimali novac sebi. On je kontrolisao film koji je želeo da snimi i to je bilo to“, rekao je Drajver za Collider.

Još je jedan film s premijerom u Kanu ove godine, Horizont: Američka saga – Prvo poglavlje, takođe finansirao njegov reditelj, u ovom slučaju Kevin Kostner. To što su dva dobitnika Oskara morala da zavuku ruke u sopstvene džepove kako bi napravili željene projekte govori dovoljno o stanju u Holivudu.

Ali u zajedničkom intervjuu u Deadlineu obojica to gledaju s vedrije strane.
„Dobio sam opkladu. Zahvalan sam što mogu da napravim film koji me proganja i za koji osećam da će biti predivan, koji će rasvetliti budućnost i pokazati kakva su ljudska bića zapravo. Ja sam presrećan“, rekao je Kopola.