„Ovaj rad je toliko radikalan da je svaka moja reč preko toga suvišna“ – „Ne brini“ Julije Kasteluči, ekstremna empatija sa beogradskih bilborda

Neki se pitaju u čemu je stvar, da nije neki marketinški tizer koji nas bezveze provocira ili je reč o stvarnim ljudima, ko pokušava da ih uteši?

Kao da se u bučnom gradskom metežu šapatom odvija razgovor između povezanih duša mimo svih nas.

Pored jednog od takvih bilborda na Slaviji sam i sama prošla i u njegovom dnu videla ime  Julija Kasteluči(Julija Castelluci), što je odmah rešilo misteriju zagonetnih poruka u tom smislu da je tada već jasno bilo da je reč o umetničkoj intervenciji.

Šta je međutim Juliju isprovociralo da je na ovakav način oblikuje i prezentuje, morali smo nju lično da pitamo, iako ona, na ta, kako kaže „slična novinarska pitanja“ nerado odgovara.

– Ja se već neko vreme vodim svojim manifestom da ne dajem intervjue i odgovaram na pitanja, posebno kada treba da objašnjavam svoj rad. A ovaj rad je toliko radikalan da je svaka moja reč preko toga suvišna – kaže kroz smeh Julija Kasteluči  za Danas s kojom smo komunicirali posredstvom mejla i SMS poruka.

Dodaje i da je trenutno u fazi kada ima ograničeni broj reči koji izgovori ili napiše u toku dana, što je takođe deo njenog svakodnevnog performativnog rada i upućuje nas na tekst Jovane Stokić kustoskinje projekta „Ne brini“.

U njmu se navodi da Julija Kasteluči koristi tekst kao performativni medijum, nadahnut radikalnom empatijom, kako bi kroz svoje intervencije u javnom prostoru stvorila emotivne poruke.

„Njen rad “NE BRINI” nije umetnost za gledanje; on je poziv na razumevanje i povezivanje, inspirisan duhom tekstualnih performativnih radova u savremenoj umetnosti“, navodi Jovana Stokić.

Prema njenim rečima umetnica je ovaj projekat započela iz lične perspektive, suočavajući se sa sopstvenim brigama i strahovima.

„Na zidovima svoje sobe, svakodnevno je pisala “JULIJA, NE BRINI”, pronalazeći umirenje u ovim rečima.

Ova intimna praksa se proširila na njen uži krug, gde je delila poruke poput „MAMA, NE BRINI“ i „TATA, NE BRINI“ sa porodicom i prijateljima.

Ove poruke su sada amplifikovane u javnom prostoru, noseći jednostavnu, ali snažnu poruku: “NE BRINI.“, ističe Stokić u svom tekstu.

„Kada su poruke postavljene na bilbordima, one postaju univerzalni poziv na empatju i saosećanje, podsećajući prolaznike na značaj brige za druge, ali i za sebe. Njen rad nas izaziva da preispitamo svoje brige i da prihvatimo mogućnost postojanja u stanju bezbrižnosti. Kasteluči nas direktno podseća na mogućnost izbora. Serija radova “NE BRINI” obuhvata poruke poput „MAMA, NE BRINI“, „TATA, NE BRINI“, „NENSI, NE BRINI “ , “VLADO, NE BRINI“, „ANA, NE BRINI“, koje su namenjene umirivanju bliskih osoba. Međutim, kada su postavljene u javni prostor, te poruke dobijaju širi kontekst, postajući relevantne za svaku osobu koja ih pročita“, zaključuje Jovana Stokić.

– Umetnik nije u obavezi da odgovara na pitanja šta znači njegova umetnost – objašnjava  Julija Kasteluči za Danas, dodajući da ne zna kako publika doživljava i reaguje na njenu intervenciju.

– Tačnije na ovu radikalnu empatiju po bilbordima, pretpostavljam da su i reakcije radikalne (haha) – kaže Julija.

Ona to ne može da zna jer kako dodaje svako isčitavanje i doživljavanje ovih bilborda je neka vrsta intimnog i individualnog čina u svakom čoveku.

– Saznam jedino kada mi neko direktno kaže ili napiše poruku šta je osetio ili doživeo. I, to je jedna vrsta razmene, neki protok koji se dešava u tom prostoru između. Razmišljala sam o tome kako i da li ptice, psi, komarci, mačke, muve i ostala živa bića reaguju na ovu radikalnu empatiju po bilbordima kada prođu pored, te reakcije bih zaista volela da vidim. Po njihovim reakcijama bih možda saznala i dobila odgovor na pitanje da li samo brinu ljudi ili i ostala živa bića koja žive na ovoj planeti – smatra Julija, napominjući da iako nikada ne zna kako će publika reagovati njen rad, zna šta nju zanima u njenom radu.

– Da ono što stvaram i emitujem pobudi neku vrstu promene u nama, u našim osećanjima i u našem umu. Kada osećam neko ushićenje oko neke nove ideje i ulaska u novi rad, onda znam da sam na pravom mestu. To su stvari koje su mi značajne u mom radu i životu a konkretno u ovom radu sam se koristila tekstom, svesna moći jezika i onoga kako se on može upotrebiti i pobuditi ljudska osećanja. Tu dolazi i do premošćavanja jaza između privatnong i javnog, ličnog i univerzalnog samim činom pisanja rukom, naizgled svima poznatu rečenicu, gotovo personalizovanu uzrečicu, prenosi se osećaj bliskosti čineći poruke još relevantnijima u kontekstu javnog prostora i transformaciji društvenog pejzaža – zaključuje Julija Kasteluči.

Do realizaije njene ideje, kako  skreće pažnju, , došlo je zahvaljući podršci beogradske kreativne agencije Super Dot i Nevene Drobnjak, kao i beogradske kompanije Alma Quattro.

Tarkovski

„Svako prepoznavanje i iščitavanje svega onoga što čovek vidi, čuje i doživi je vrlo kompleksna i delikatna stvar. tu postoje više nivoa na kome se odvija taj proces kako ljudi prepoznaju i isčitavaju sam život pre svega, a onda i sve ostale elemente od koga se život sastoji. Jednom je Tarkovski rekao da on napravi jedan film, ali da ako taj film pogleda 749 hiljade ljudi, onda je to 749 hiljade različitih filmova“, rekla je između ostalog za Danas Julija Kasteluči povodom svog rada „Ne brini“.

Ko je Julija Kasteluči?

Juliju Kasteluči je najbolje dočarao Ivan Tokin kroz reportažni intervju „Živela Julija Kasteluči!“, iz koga se da saznati da je rođena kao Julija Đorđević a da je neobično prezime upisala u ličnu kartu kada se „artistički“ udala za reditelja Romea Kastelučija.

Julija je konceptualna i performans umetnica. Radi na polju vremenske i prostorne umetnosti čiji imerzivni pristup uključuje zvučnu umetnost | glas | video | instalacije | intervencije u prostoru. Humor i satira su veoma prisutni u njenom radu, komunicirajući sa publikom u verbalnom, vizuelnom, zvučnom ili pisanom obliku. Njena autentičnost kao performans umetnice leži u prefinjenoj vokalnoj estetici, tembru i frekvenciji glasa koja pravi spoj između primordijalnog i savremenog vokalnog izražavanja. Svojim glasom ona stvara apstraktni osećajni crtež u vremenu i prostoru u kome se nalazi. Julija Kasteluči je zajedno Sanjom Latinović, Sonjom Radaković i kustoskinjom Jovanom Stokić bila u najužem izboru za izbor predstavnika Srbije na 60. Bijenalu u Veneciji za 2024 sa projektom ’’Emergency Exit’’. Trenutno živi i radi u Beogradu,  navodi se u biografiji Julije Kasteluči.