Ovako je Dejan Tiago Stanković govorio za Danas: Kad ne postoji pravosuđe, ništa u državi ne valja

„On je ovogodišnji dobitnik Nagrade Evropske unije za književnost za „Zamalek“, svoj drugi roman, nastao nakon više boravaka u Kairu. To je i povod za razgovor sa njim.

* Kakav značaj ima za vas lično, a kakav za ovdašnju kulturu Nagrada Evropske unije za književnost?

– Neumorno ponavljam da nagrade nisu takmičenje nego marketing, služe za skretanje pažnje publike na dela koja određena grupa ljudi smatra dobrim. Ove godine su u užem izboru bili i drugi pisci, Filip Grujić, Zvonka Gazivoda, Savo Stijepović, njihovo delo pratim, Filip mi je i drugar, i oni su svi odlični pisci, svako na svoj način, prosto mi bi žao što sam im oteo publicitet, međutim mladi su, biće još nagrada, inšala.

* Kako gledate na domaća književna priznanja? I sami ste bili u užim izborima za Ninovu nagradu, a svedoci smo da se oko ovog, kako se često smatra, najvažnijeg ovdašnjeg priznanja, podelila književna pa i kulturna javnost?

– Na domaća, isto kao i sva druga, gledam kao na marketinške mogućnosti. Napolju je to ipak malo manje aljkavo, ali i tamo postoje klanovi, interesne grupe itd. i sve to je u redu. Drugačije ne mora. Recimo ima nagrada „Crnjanski“, koju dodeljuje izvesni gospodin svojim političkim istomišljenicima, ima NIN-ova nagrada, koja ima žiri koji je oformljen ofrlje, jer moje kolege iz NIN-a nisu dobro proučile kako se to radi, tako da već neko vreme žiri ošljari, i publika masovno gubi poverenje u tu preporuku. To je nagrada sa tradicijom, nadam se da će se kolege iz NIN-a uzeti u pamet, i proučiti MenBukerove kriterijume za književne žirije, i shodno postupiti. Tada će mnogo teže moći da im se prigovori na bilo šta.

* Kako vam, pogotovo iz perspektive nekoga ko je živeo i stvarao u drugim kulturama, izgleda trenutna književna i kulturna scena Srbije?

– Moj utisak je da je umetnička scena u Beogradu, posebno filmska i pozorišna, izrazito živa, u poređenju sa drugim gradovima slične veličine. To je, smatram ja, jer umetnost generalno nije isplativa delatnost osim za ekstremno uspešne, ali u Srbiji ništa nije isplativo, pa ko hoće da bude umetnik, nema izazov da ga odvuče pohlepa, nego se bavi tim što voli.

* Koji su prema Vašem mišljenju glavni socijalni problemi sa kojima se suočavamo kao društvo u Srbiji?

– Kad ne postoji pravosuđe, kad sudije nisu pravedne i kad potpadaju pod uticaj politike, ili su potkupljive, ništa u državi ne valja. Kako da bude dobro, kad se pravila primenjuju selektivno, zakon za jedne važi, za druge ne. Hapse bolesnike koji se leče kanabisom od epilepsije, kažnjavaju ih robijom, a državne strukture i mafija sarađuju na industrijskoj proizvodnji te supstance? Zatvaraju dečaka zbog džointa, a njihove vršnjake, koji su povlašćeni, oslobađaju na suđenjima za ubistvo zbog bahate vožnje, dok moćnicima podvodačima ništa ne mogu. Leži čovek u zatvoru jer je ukrao struju sa bandere, a drugi krade naveliko po monopolu na struju. Kada je takva država, svi napori da bude bolje su za džaba.

Vladavina prava, ili makar pravna država, bili bi DDT (insekticid prim. prev.) za svu gamad, samo da proradi pravosuđe, tužilaštvo, i bili bismo na konju.“, deo je intervjua koji je pisac dao za Danas.