“Ovde su postavljeni standardi”: Uroš Đurić povodom izložbe “Autonomizam sada i ovde” o duhu mesta i ekskatedri kluba “Akademija”

Uroš Đurić predstaviće radove iz najnovije produkcije i, kako je rekao,  poziv za izložbu dobio je od Dekanata FLU, koji  prema njegovoj oceni pokreće veoma važan program izložbi koje omogućavaju “verifikaciju, domete institucije kroz domete autora koji su prošli kroz nju”.

Budući da je prošlo 30 godina od objavljivanja manifesta kao i da je 31. mart Dan FLU Uroš smatra da njegova izložba nije mogla da bude upriličena na tačnijem mestu, nego tu odakle je sve i počelo.

– Shvatio sam da je to upravo najbolje mesto za afirmaciju tog opusa i te ideje koja je zapravo nastala na  samim studijama i to je ono što je fascinatno jer to ima i određenu didaktičku ulogu, da ta izložba ukaže studentima da ideje koje su samom korenu ostvarenja onoga što je autor, onoga što sam ja danas je zapravo nastalo upravo ovde u samom procesu rada. Stevan Markuš i ja smo već vrlo jasno postavili autonomistički koncept na drugoj godini studija. Radovi koji se danas nalaze u “Albertini” sam uradio na postdiplomskim studijama , dakle dva ključna ciklusa, jedan koji me je izbacio kao autora i drugi koji me je verifikovao u internacionalnom konteklstu , oba su nastala tokom studija – konstatovao je Uroš Đurić.

On je istakao da je vreme provedeno na studijama bio period ozbiljnog učenja kako da svoje ideje realizujete u strukovnom ambijentu, kako da raširite mogućnosti sopstvenog iskaza, a učilo se i o tome šta je umetnost i šta je umetnička praksa.

– U velikoj meri za to je, verovali ili ne, zaslužna upravo ova scena kluba Akademija, koja je bila neka vrsta ekskatedre ili dodatne nastave ničim izazvana na neki način, ali upravo ta komponenta, ta mogućnost, da vi na jednom mestu u jednom ambijentu preko dana imate jednu nastavu  gore, a uveče nastavite s jednom drugom vrstom nastave ovde dole,  ta jedna potpuno razbijena hijerarhija gore visokoelitne ustanove  i dole jednog kluba koji je u velikoj meri definisao  epohu, čak do te mere da mnoge danas  klubske i gradske karakteristike ovog grada upravo duguju u velikoj meri onome što se događalo ovde.…Ovde su postavljeni standardi za mnogo toga što je kasnije raširila devedesetdvojka, pre nas je neko vrstu uzora imao SKC s tim što je on bio ograničen na drugu vrstu prakse. Tako da kontinuitet postoji , i to jedna specifična vrsta srpskog kontinuiteta u dikskontinuitetu. Ovde svaka generacija faktički počinje od nule, ali ta nula uvek, ispostavlja se, ima utemeljenje u duhu mesta, i autonomizam jeste bio pokušaj da se definiše karakteristika duha mesta umetnosti koja nastaje u određenom ambijentu u određenim oklonostima – zaključio je Uroš Đurić.