„Ovo nema kraja, ljudi su se oslobodili“: Hadži Nenad Maričić o protestima „Srbija protiv nasilja“ i napadima na glumce

„To je mislim stvar ukusa, mere i pristojnosti. Protest ne pripada nijednom pojedincu, pa tako ni govornica, smatram da treba da se desi neka sportska zamena u tom smislu, da treba da se čuje neki drugi ton, neki drugi glas. Ima mnogo ljudi koji se priključuju, iz dana u dan sve više. Nije tajna da i mnogi koji su bliski vladajućem režimo negde osećaju protest kao nešto gde bi trebalo svi da budemo“, kaže on.

Kako je rekao, „nakon 30 godina, mnogo teških reči u politici, ratova, svega onog lošeg što smo doživeli, vreme je da kažemo kao društvo stop“.

„I da pokušamo da se izborimo za zaista neki novi početak, dostojan slobodnog građanina, dostojan nekog dobrog života“, kaže.

Na pitanje da li je doživeo kritike zbog svojih govora, kaže da nije.

„Ja sam već jednom istakao, da za 20 i nešto godina koliko sam u pozorištu, nikad nisam čuo političku raspravu, kod nas zaista važi ona tolerancija i poštovanje tuđeg mišljenja, što je za primer, mogli bi da se ugledaju i u Skupštini na to kako glumci tolerišu jedni druge, različita mišljenja… Desi se da u predstavi sedimo za istim stolom ljudi sa vrlo različitim stavovima, neki su i u strankama, neki van njih, ali poštujemo se, radimo svoj posao, nikad se nismo bavili time, jer se trudimo da to ne poremeti naše dobre odnose. Svi mi u familijama imamo nekog ko je recimo za vladajuću partiju, pa se nismo naljutili na njih ili prekinuli odnose, moramo da se naučimo da tolerišemo suprotno mišljenje i da tražimo u razgovoru tačke spajanja, a ne tačke razdvajanja“, kaže.

Hadži Nenad Maričić je na gostovanju na televiziji N1 istakao da smo svi videli da je „u Skupštini pređena granica“.

„Ona ne priliči ni političkoj raspravi, potpuno je neljudski to što se dešavalo. Ja sam spreman da osudim svaku uvredu koja dođe i sa opozicione strane. Evo bio sam pre 3,4 godine kada su bili protesti širom Srbije, išao sam u razne gradove, držao govore, nikada se nisam bavio uvredama, nego argumentima, mi moramo da se borimo za tu kulturu političkog dijaloga“, kaže.

Dodaje da „oni moraju da vode računa“.

„Ceo svet prati šta se dešava, svi znamo da izveštavaju sve svetske agencije o protestima, i o načinima na koji se vlast odnosi prema protestima. I premijerka i predsednik su izjavili da osuđuju takvo ponašanje i uopšte retoriku mržnje, vidi se da to nije dovoljno, da institucije moraju drastičnije da reaguju“, kaže.

Govoreći o napadima na glumce, podsetio je da je „sve tako počelo i pre 30 godina“.

„Ućutkali su glumce, išli po pozorištima da ih ućutkaju, umetnici koji su pozivali na mir, prozivali su ih da su anti Srbi, izdajnici, a pozivali su na mir, to je bio kraj. Možda je ovo njihov kraj. U svim segmentima društva oni su izgubili poverenje, vidite šta se dešava na Kosovu. Na Hepiju je predsednik imao intervju i izgovorili su voditelj i on beskrupuloznu laž, da se na protestima nije pominjao narod na Kosovu, ja sam izgovorio da nikad nećemo zaboraviti naš narod dole. Ne znam ljude koji u težim uslovima žive, osim naroda Ukrajine gde je sada rat, u Evropi od njih, pogledajte, oni kao da su iznevereni od svih. Ja sam preneo i poruku mog kolege reditelja Nenada Todorovića koji je rekao da su protesti jedina nada za njih“, rekao je on i upitao „zašto lažete svoj narod“.

Kako kaže, „ko bi detaljno pregledao sve govore sa protesta video bi koliko puta se insistiralo na mirnoj i dostojanstvenoj šetnji, mirnom i dostojanstvenom protestu“.

„Međutim, vi vidite da svi ti ljudi koji su došli čak sa kolicima, sa bebama, sa decom, malom decom, koji su zaista ljudi, izviniće vam se ako ih zakačite ramenom, normalni, pristojni, profesori, učitelji, penzioneri, deca, zaista osećaju potrebu da se čuje krik, jer je ovo neizdrživo, ovo nije normalno“, rekao je on.

Neka paze, rekao je, „vlast mora da pazi na svaku izgovorenu reč, ali i na svako učinjeno delo“.

„Šta ćemo ako neko strada, hoće li ponovo da se izvinjavaju, kao što su se izvinjavali za mnoge stvari? Ne daj Bože da neko doživi bilo kakvu porvedu, targetirani su glumci, čitava jedna profesija, kod nas se dešava ono što podseća na najmračnije delove istorije 20. veka. To se radilo Jevrejima, stavljane su im žute trake, na taj način su prozvani apsolutno svi koji drugačije misle“, kaže.

Ako nam tako dobro ide, pita, „zašto poljoprivrednici prosipaju mleko i uvozimo poljsko mleko“.

„Ljude koji su išli svaki dan u Arenu kad je bila korona, takve ljude su pozivali da idu na kontramiting, to je strašno. Oprostite mi što sam uznemiren, ali treba li da budem miran“, upitao je.

Zahvalio se svim narodnim poslanicima „koji su hrabro stali“.

„Ali verujem da ovo ne može da propadne, jer je narod kazao da više ne može da izdrži to. Hvala Mikiju Aleksiću, njemu moram posebno da se zahvalim, na divnoj komunikaciji, ne bih imao hrabrosti da izađem pred sve te ljude da nisam imam divnu komunikaciju, u ljudskom i političkom smislu dobio je moje poverenje. Zamislite kako je svima nama koji smo targetirani, oni su targetirani svaki dan, ovo mora da stane, ovo je ludnica“, kaže.

Prema njegovim rečima, „gotovo, puklo je“.

„Ovo nema kraja, ljudi su se oslobodili, nema osobe pored koje ne prođem u Beogradu da mi ne kaže, vidimo se u 18h, hvala vam za to što radite. Hvala jednoj pekarki koja mi je dala punu kesu peciva i rekla hvala vam ovo je od mene, hvala od srca, gotovo je, da ne kažem kao na protestu gotov je“, kaže.

Govoreći o opoziciji, kaže da je „na njima velika odgovornost“.

„Želim im mnogo sreće u tome, više od 50.000 ljudi im svakog vikenda daje poverenje, želim jedinstvo, ako treba, neka sede dva dana, ali onu odluku koju donesu neka stoje iza toga, neka izaberu kapitena. Svi smo im dali poverenje i očekujemo da nešto od ovoga bude. Molim sve ljude koji su razumni da znaju da je ovo već velika pobeda, šta god da se desi sa protestima, jednostavno se progovorilo, Srbija je progovorila. Nikad ne smemo da zaboravimo šta nas je okupilo, veliki bol, velika tuga. Ja pozivam i ljude koji su bliski vladajućoj partiji, hajde da zajedno budemo protiv nasilja, hajde da se usaglasimo, da probamo da uradimo nešto nemoguće. Ako u familijama imamo različita mišljenja, to ne znači da se mrzimo, u našem pozorištu raznije je stavova, ali svi se poštujemo, volimo, hajde da pobedi ljubav“, kaže on.