Foto: Zoran ŠkrbićRoman “Gordost i predrasude” Džejn Ostin je klasika. To je delo koje je svaka devojka čitala u nekom trenutku svog života. Bar se nadam da jeste.
Ekranizacija ima puno, bile su dosta popularne, često su emitovane i na televiziji. To nas nije preterano opterećivalo jer mi idemo iz nekog drugog ključa. Nismo ni stigli da bavimo bremenom tih likova jer ne postavljamo klasično delo. U osnovi to je melodrama koja je u vreme kad je nastala bila feministički određena. Elizabet Benet je i dalje začetnica feminizma u literaturi, a mi se trudimo da ovde nađemo drugi ugao, ali i da zadržimo od romana ono što je njegov “kostur” – objašnjava za Danas glumica Suzana Lukić ono što će se u nedelju, 17. novembra, događati na Velikoj sceni Madlenianuma.
Reč je o premijeri prve srpske pozorišne verzije jednog od najpoznatijih klasika svetske literature, romanu Džejn Ostbin “Gordost i predrasude” koja na scenu Madlenianuma stiže u dramatizaciji Izobale Mekartur, škotske glumice, dramaturga, reditelja i muzičara.
Komad režira Ivan Vuković, a Suzana Lukić igra glavnu junakinju romana Elizabet Benet i služavku Efi.
– Koncept ovog komada nije određen samo rediteljskim postupkom nego i dramskim delom. Ovo nije roman već komad koji govori iz pozicije sluškinja koje su opsluživale glavne likove u knjizi. One govore o tome kako vide te likove. Njihova gluma nije gluma u krinolini. Ja sam se trudila da nađem neki pristup koji će govoriti ne samo o Elizabet Benet nego i o toj ženi koja je opslužuje – napominje Suzana Lukić.
Dramatizacija Izobel Mekartur sa songovima, jeste zasnovana na romanu Džejn Ostin, ali je napisana za glumačku ekipu od pet ili šest žena, od kojih svaka igra sluškinju i nekoliko glavnih likova.
One prepričavaju događaje iz romana očima posluge i izvode „smešno dobro odabrane karaoka pesme u ključnim trenucima”.
Komad je premijerno izveden 2018. u Glazgovu, a posle turneje stigao je 2021. i na Vest-End.
Modernim jezikom Izobel Mekartur ispričana verzija romana Džejn Ostin iz 1813. osvojila je Nagradu Lorens Olivije za najbolju zabavu ili komediju.
Beogradska premijera, prema rečima Suzane Lukić, pripremana je dva meseca.
– Dramatizacija Izobel Mekartur preneta je identično, sa nekim malim štrihovima. Ima puno songova, ja imam samo dva polusonga. Songovi su naslali po stihovima iz naše ljubavne poeziji što je najveća intervencija u tom komadu. U originalu su to neki britanski klasici iz pop kulture. Mi smo rešili da to bude domaća autorska muzika koju je Draško Adžić uradio na stihove naših poznatih pesnika – Vaska Pope, Alekse Šantića, Jovana Dučića… Razlika je i u podeli. Originalna podela u Londonu je isključivo ženska – i majku i i Darsija igra ista glumica. Kod nas imamo jednog muškarca Gorana Jevtića – napominje Suzana Lukić.
Prema njenim rečima, za ovaj komad centralno pitanje tiče se žene, uključujući i njen položaj danas.
– Mislim da se, nažalost, stvari nisu mnogo promenile i da se i dalje od žene očekuje da se, pre svega, uda i da se odrekne svog nasledstva u korist muškog srodnika. To kod nas nije iznenađenje. Nisam gajena u takvoj porodici, ali poznajem mnogo žena sa takvom pričom, mada ne vidim zašto to bio način ponašanja – kaže Suzna Lukić.
U Madleniamunu ističu da za razliku od većine adaptacija koje su zasnovane na ljubavnom zapletu, dramatizacija Izobel Mekartur težište dela Džejn Ostin stavlja na neke savremenije i aktuelne teme.
Pre svega klasnu i rodnu nejednakost kroz savremeni kontekst i britanski humor što je bio najveći izazov u srpsku verziju komada.
“Uz sve nivoe igre koje nudi, ova predstava nas zapravo podseća na svu lepotu i moć pozorišta: ono je iluzija, pretvaranje, igra… A mi kao publika pristajemo da budemo ‚obmanuti‘ dok pokreće razne procese u nama, emotivno ispunjava, zabavlja i uzbuđuje“, poručuje dramaturg Maja Todorović u katalogu predstave „Gordost i predrasude“, koja će prve reprize u Madlenianumu imati 18. i 19. novembra, kao i 2. decembra.
Glumački i autorski tim
Komad Izobel Mekartur preveli su reditelj Ivan Vuković i glumica Bojana Stefanović.
Osim nje, koja igra šest likova, Suzane Lukić i Gorana Jevtića u ulozi sluškinje Flo i gospodina Darsija, u predstavi igraju: Ljubinka Klarić (Rouz, gospođa Benet), Milena Živanović (Klara, Džejn Benet, Lejdi Katarina de Bur), Borjanka Ljumović (Tili, Šarlot Lukas, Čarls Bingli, Karolinа Bingli), Tamara Aleksić (Ana, Meri Benet, Lidija Benet, gospodin Gardiner).
U umetničkom timu zajedno sa Ivanom Vukovićem i Majom Todorović su i scenografi Ema Stojković Jerinić i Jelena Kesić, kostimograf Dragica Laušević, kompozitor Draško Adžić, dizajner svetla Miodrag Milivojević, kao i Marija Milenković, Nikola Živanović i Tamara Sokolov.
Od „Rođaka“ do „Hotela“
Pozorišna, TV, filmska i glasovna glumica Suzana Lukić uporedo sa radom na premijeri u Madlenianumu snima seriju “Hotel”.
“To je sitkom sa Nikolom Đuričkom u glavnoj ulozi. Jako se radujem tome. Đura se vratio da malo radi sa nama. Nije ga dugo bilo. Meni je nedostajao, nadam se i svima ostalima. Uskoro završavam i rad na predstavi i seriju. To bi za neko vreme bilo to“, ističe sagovornica našeg lista.
Ona je TV popularnost stekla pre petnaestak godina ulogom u TV seriji „Moj rođak sa sela“.
„Danas smo u fazi hiperprodukcije TV serija. Bogu hvala, jer svi živimo od toga. ‘Rođak’ je bio nameski napisan. To je bilo delo koje stajalo u fiokama, a onda je rešeno da se snimi jer je to dobro štivo. Napravljena je fantastična glumačka podela i nije se mnogo jurilo. ‘Rođak’ se pojavio u trentku kad nije bilo svakog dana po četiri serije na svakom kanalu, zato je bio toliko zapažen, ali pre svega kao kvalitetno delo kome se pristupilo na vrlo temeljan i profesinalan način. Naravno da svi čekamo da nam se dogode takve serije i filmovi. Iako volimo da radimo i neke druge lakše i jednostavnije stvari, velike teme iziskuju veliko ulaganje”, kaže Suzana Lukić upitana da li bi ponovo radila seriju kakva je bila “Moj rođak sa sela”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
