Foto: HULU / Planet / ProfimediaDa li je ovo bila dobra godina za serije? Da. Da li je bila i loša godina za serije? Takođe da. Svaka godina je ujedno i najbolja i najgora za ovaj TV format koga ima toliko da više ne znate snima li se više kvalitetnih serija ili se proizvodi smeće. I svaka od njih ima publiku. Koliko god grozna bila, piše Index. hr. uz konstastaciju da na listi najgorih void Netflix.
She-Hulk: Attorney at Law
Marvel više nema ideja i sve više toga sve češće deluje kao South Park sprdnja na račun Marvela. Sam naslov ove serije je dokaz da smo otišli predaleko s ovim konceptom i, koliko god gledana bila, ovo jednostavno nije dobra serija.
Neki će reći da barem pokušavaju da rade nešto novo i neočekivano, ali ovo je više kao da je neko u šali rekao „ajde da spojimo Ali Mekbil i Hulka“, neko od čelnika je to shvatio ozbiljno i šala je jednostavno izmakla kontroli.
No, čak i u tom slučaju ovo deluje kao da su svi ti, beskrajnim nizom filmova i serija izmučeni ljudi, imali premalo vremena da se posvete scenariju i specijalnim efektima.
Ovo mora prestati, ali svi znamo da neće.
The Pentaverate
Majk Majers je nekad bio jedan od kraljeva komedije. Čega god bi se dohvatio, uspelo bi da se primi na bioskopskim blagajnama, čak i u trenucima kada nije bio posebno nadahnut.
The Pentaverate na papiru deluje kao super ideja koja se mogla savršeno eksploatisati u eri kada su svi opterećeni teorijama zavere.
Međutim, rezultat je serija koja nespretno balansira na granici između loše kopije nečega što je već radio i parodije, te otužnog podsetnika na to da je Majk Majers svoj „modžo“ izgubio pre 20 godina i nikada ga nije uspeo vratiti.
How I Met Your Father
Bezidejan i nenadahnut pokušaj da se oživi serija koja se ionako istrošila nakon četvrte sezone i onda se razvlačila još pet sezona nije ni mogao postati ništa drugo osim ovog.
Ako želite tačan opis, zamislite HIMYM, oduzmite mu šarm, humor, simpatične glumce i tragove originalnosti i dobićete ovu bledu kopiju koja deluje kao kopija kopije Prijateja.
Echoes
Trileri s blizancima/bliznakinjama toliko su istrošen koncept da bi trebalo da imaju vlastiti podžanr.
Ali to ne znači da iz svega ne možete izvući simpatičan treš koji nikad neće biti fenomenalan, ali može biti fenomenalno zabavni „guilty pleasure“.
Dve bliznakinje vode dvostruki život sve dok jedna od njih ne nestane. Deluje kao nešto što bi vašoj tetki moglo biti serija godine, ali čak ni ona nije oduševljena.
Echoes umire prilično brzo nakon što vam postane jasno da su čak i scenaristi odustali od ideje da je ovo moguće izvući iz zapletenog haosa u koji su se sami uvukli.
Resident Evil
Da se razumemo, svako ko je barem jednom zaigrao bilo koji od nastavaka Resident Evila jako dobro zna da to nije videoigra koja ima dobru priču.
Štaviše, neki od najboljih nastavaka imaju najdebilnije zaplete koje na površini drži činjenica da se radi o zabavnoj igri.
Međutim, Netflixov pokušaj da oživi RE atmosferu i prenese je na male ekrane kriminalno je podbacio na svakom koraku. Šta god ovo bilo, nije upecalo ni verne fanove igre ni one koji su želeli dobru i zabavnu seriju o zombijima. Jedino što smo dobili je nostalgični uzdah dok se prisećamo koliko su trashy filmovi s Millom Jovović bili bolji od ovog.
Stay Close
Je li Netflix imao triler-serije gore od ove? Definitivno. Je li snimio bezvezniju seriju ove godine? Ne.
Serija je utemeljena na istoimenom romanu Harlana Kobena, a njena formulaična predvidivost gotovo je iritantno očita, i to u svakom pogledu.
Sve je prepuno klišea i opštih mesta od kojih biste neke oprostili da postoji čak i mala naznaka šarma.
Osim toga, kad kažemo da serija nije dobra, to ne znači da je nezamislivo grozna, već ju je toliko lako zaboraviti, nezavisno od toga hoćete li završiti nakon prve ili osme epizode.
Blockbuster
Teško je odlučiti da li je veći problem to što je neizdrživo neduhovita ili to što je neizdrživo nemaštovita u svojoj realizaciji.
Priča o poslednjoj videoteci na papiru deluje kao solidna ideja koja bi uz prave poteze i originalna scenaristička rešenja mogla biti puno više od ovog. Naravno, to se može napisati za bilo koju seriju, ali ovo baš deluje kao puno veća propuštena prilika.
Nije pomogla čak ni proverena glumačka ekipa koja jednostavno nije iz čega imala izvući dovoljno materijala da stvari koliko-toliko funkcionišu.
The Terminal List
U Americi je sve politizivano preko svake mere, a toga nisu pošteđene ni serije i filmovi. I očekivano, 95 odsto problema vrti se oko toga je li nešto previše woke ili ne.
Ako serija igra na kartu inkluzivnosti, previše je woke i to je problem, a ako mediji pljucnu na neku seriju koja naoko brani konzervativne stavove, to je rezultat woke smarača koji mrze sve američko i to je problem.
Istina je, naravno, uvek negde na sredini, a sve ostalo na stranu The Terminal List jednostavno nije dobra serija. Iz trejlera biste mogli zaključiti da će sve prštati od akcije i stare dobre pucačine, ali kapital prve dve epizode brzo se istroši i sve se pretvori u bezlični gnjavež.
The Lord of the Rings: The Rings of Power
Nije ova serija toliko loša da je negledljiva, već je njen najveći problem što su protraćeni ogromni potencijal i sumanuto velik budžet koji su mogli rezultirati nečim boljim od mlakog pripovedanja, tragikomičnih dijaloga i načelno bezličnih likova koji uokolo tumaraju bez repa i glave dok neprestano najavljuju da će se dogoditi nešto zanimljivo.
Ništa zanimljivo se ne dogodi.
Osim toga, očito je i to da je Amazon očajnički želio svoj Game of Thrones. I to mu je donekle uspelo jer dobio je svoj GoT.
Tačnije, poslednju sezonu GoT-a koja je podelila fanove na one koji seriju istinski ne vole, one razočarane, one kojima je meh i retke koji će se svim silama truditi da vas uvere da se isplati pričekati šestu ili sedmu epizodu da se nešto dogodi.
The Witcher: Blood Origin
Vrlo jednostavno, spinof Witchera nije dobar iz više razloga, a glavnih nekoliko je to da nije veran književnom predlošku i to da su likovi jednodimenzionalne skice. Očekivano, onlajn borba ponovo se vodi na woke ratištu.
Međutim, ovde je došlo do zanimljive šizofrenije jer isti mediji čiji su kritičari popljuvali seriju zato što nije dobra napadaju fanove koji takođe ne vole seriju i tvrde da nije dobra, ali ih istovremeno optužuju za homofobiju, rasizam i namerno rušenje ocene.
Budimo realni, kao i mnoge druge serije ove godine, i ova ima problem koji se svodi na to da su scenaristi previše vremena potrošili na to da budu politički korektni, a premalo na stvaranje kvalitetnih i slojevitih likova.
Ili, još jednostavnije – nisu dovoljno talentovani da svoje tobože naprednjačke ideje pametnije zakamufliraju.
Kad su ih novinari pitali da nabroje razloge zbog kojih bi fanovi trebalo da pogledaju Blood Origin, glumci i tvorci serije ni u jednom trenutku nisu naveli ništa vezano za kvalitet priče ili slojevitost likova, već su isticali nebitnosti kao što su prvi gej poljubac ili gluvi lik koji komunicira znakovnim jezikom.
Osim što ništa od toga nije novo, napredno ni bilo kome u 2022. posebno zanimljivo, to je dokaz da se inkluzivnost sve češće koristi kao izgovor za nedostatak kvaliteta.
I da se razumemo, ni Witcher nije bio preterano dobra serija, ali u poređenju s ovim deluje kao da ga je radio Kjubrik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
