Ovogodišnji Bitef o „nama“, „junacima rada svog“

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica rekao je da su inspiraciju za ovogodišnji koncept, koji se fokusira na pitanje rada, pronašli u posledicama svega onoga što smo preživeli poslednjih godina – od pandemije do rata u Ukrajini.

– Već je bilo loše, sada je „samo“ još gore – konstatovao je Medenica, koji ipak nalazi malkice svetla u ovogodišnjem sloganu, tačnije stihovima iz, kako je podsetio, udarničke, jugoslovenske pesme „Da nam živi, živi rad“.

Objašnjavajući kako su došli do ideje za koncept 56. Bitefa, Medenica je ispričao da su još pre godinu dana, dramaturg Filip Vujošević i on, razmišljali o tome šta će biti posledica pakla kroz koji smo prošli prethodnih godina i koji, nažalost, još nije gotov.

– To je pandemija korona virusa. Zdravstvene posledice, smrti koje je pandemija izazvala su najteže ali nikako ne treba zanemariti socijalne i ekonomske posledice pandemije, nešto što su mnogi od nas osetili na sopstvenoj koži ili imaju bliske ljude koji su to osetili na svojoj koži – gubitak posla, prekarni rad, angažman na više poslova paralelno da bi moglo da se preživi, nasilne prekvalifikacije – naveo je Medenica dodajući da je uz sve ovo usledio i rat u Ukrajini koji pored svih stradanja, proizvodi takođe ekonomske posledice.

– Shvatili smo da pored ubistava, ranjavanja, izbeglištva, rat proizvodi te iste posledice, da ljudi gube posao, da teško žive, da su socijalni problemi oni problemi koji će nas u budućnosti sustići.

On se i našalio da među novinarima važi za baba Vangu jer slogani Bitefa predviđaju apokaliptičnu budućnost i dodao da ako je to tako, onda može da najavi apokaliptičnu budućnost u pogledu novčanika svih nas.

Konstatovao je da smo svi mi junaci rada svog, da je veoma zadovoljan sloganom jer je u duhu Bitefa i njegovog aktivizma, a kada je reč o glavnom programu festivala najavio je predstave iz: Nemačke, Belgije, Francuske, Meksika, Srbije, Slovenije i Engleske.

Na početku ekološki teatar

Bitef će početi Danom prologa i jednim od najvećih imena ovogodišnjeg izdanja festivala.

Reč je o predstavi „Nije kraj sveta“ u produkciji pozorišta Šaubine iz Berlina, prema tekstu mlade spisateljice Kris Buš i vodeće engleske, evropske i svetske rediteljke Kejti Mičel.

Komad je posvećen ekološkim pitanjima i značajan po tome što uvodi ekološki teatar u širem smislu što je radikalna novina u svetskim okvirima.

Naime, ova predstava je i po svojim produkcionim parametrima ekološki osvešćena.

Struja koja će se u njoj utrošiti proizvodi se u samoj predstavi tako što što se pedaliraju bicikli na sceni.

Scenografija je napravljena od materijala koji se mogu reciklirati, kostimi su već korišćeni, rekviziti takođe, a sama autorka Kejti Mičel dosledno živi, radi i stvara po ekološkim principima.

Bitef svečano otvara predstava iz Belgije „Svaki pokušaj će se završiti skršenim telima i slomljenim kostima“ prema koreografiji zvezde savremene plesne scene Jana Martensa.

Prema rečima Medenice, u predstavi učestvuje 17 igrača, različitog uzrasta, pola, etničke pripadnosti i, što je najvažnije, različitog profesionalnog bekgraunda.

– Tu ima i penzionisanih profesionalnih plesača i klinaca hip hopera sa ulice, a čitava predstava je esej o plesu, o tome kako nastaje plesna predstava sa akcentom da je to takođe mukotrpan fizički rad – istakao je Medenica dodajući da podcelinu programa čine predstave koje se upravo bave radom u samom pozorištu.

On je najavio predstavu „Gardien Party“ iz Francuske rediteljskog tandema Muhameda el Hatiba i Valeri Mrežan, koja nema veze sa zabavom u vrtu ali u igri reči i miksu dva jezika jeste zabava čuvara, budući da je komad zasnovan na dokumentarnoj građi i igra se u muzejskom prostoru, a izvođači su stvarni muzejski čuvari iz vodećih svetskih muzeja – Luvra, Mome… itd.

– To su oni ljudi kojima se kad uđemo u izlagački prostor ne javljamo, koje ne primećujemo, koji uglavnom ćute i sede – rekao je Medenica dodajući da je u ovoj predstavi napravljena radikalna društvena inverzija, i da se u njoj čuvarima daje glas, da oni govore o umetnosti i o tome kako je doživljavaju, kao i o kustosima za koje misle da su budale.

Medenica kaže da je reč o istovremeno dirljivoj i duhovitoj predstavi, a veoma se bavi glavnim problemom festivala budući da su među čuvarima prekvalifikovani ljudi – istoričari umetnosti koji nisu uspeli da dobiju posao, baletani koji su u mladosti izvrnuli gležanj, pa ne mogu da se bave svojim poslom nego rade kao čuvari.

O preživljavanju na meksičkom minimalcu

Najradikalnija predstava, prema Medeničinim rečima, dolazi iz Meksika.

To je solo performans „Tihuana“ Lazara Gabino Rodrigeza, koji se, dok bude stigao do Beograda, verovatno više tako neće zvati, a ni izgledati onako kako u ovom momentu izgleda.

Kako je Medenica objasnio, životno-umetnički projekat ovog autora je da stalno menja ime i fizički izgled.

Time se bavi i njegova predstava – pitanjem menjanja identiteta koja potiče iz eksperimenta koji je napravio u stvarnom životu.

Pitao se može li da preživi šest meseci na meksičkom minimalcu radeći u fabrici.

Pošto minimalac iznosi evro dnevno, umetnik-performer napustio je projekat nakon četiri meseca.

Blok u programu na koji je umetnički direktor Bitefa posebno ponosan se tiče lansiranja novih imena.

Ovog puta su to dvoje reditelja najmlađe generacije slovenačkog pozorišta – Žiga Divjak s predstavom „Krize“ u produkciji „Maske“ i Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane čiji će komad zatvoriti Bitef i predstava „Solo“ rediteljke Nine Rajić Kranjac.

Medenica je skrenuo pažnju da su pored Nine zapravo svi učesnici predstave „Solo“ potpisani kao autori.

Počelo je sa rediteljikinim preispitivanjem u onom Konstraktinom duhu „i šta ćemo sad“, kako je pojasnio Medenica, a zatim su joj se sa svojim preispitivanjima, ličnim pričama, priključili i ostali prijatelji i tako je nastala „spektakularna, veoma zabavna i bezobrazna predstava“.

– Ona će se igrati pola na srpskom jer preispituje razne identitete – položaj žene u muškoj profesiji kakva je režija, položaj umetnika u maloj sredini, a pošto su svi srpskog porekla preispituju i poziciju stranca u nekoj drugoj državi – napomenuo je Medenica.

On je posebno istakao komad „De Auslender (Made for Germany)“ prema konceptu i režiji Bojana Đorđeva, koji će biti izveden na Medicinskom fakultetu u amfiteatru gde se izučava anatomija i gde se naši lekari „proizvode“ za Nemačku, kao i predstavu „Svet bez žena“ Maje Pelević i Olge Dimitrijević fokusiranim na pitanje zastupljenosti žena u srpskom pozorištu.

Konačno, iz Velike Britanije predstava poetičnijeg naslova „Ljubav“ Aleksandra Zeldina koja će se igrati u Luci Beograd je panorama života iz britanskog svratišta čiji su akteri uprkos gubitku posla i raznim nedaćama sačuvali kapacitete za empatiju.

Na konferenciji za novinare u Skupštini grada govorili su juče i direktor Bitef teatra Miloš Latinović, Sekretar za kulturu Grada Beograda Ivan Karl, pomoćnik ministra za savremeno stvaralaštvo u Vladi Republike Srbije Radovan Jokić i potpredsednica I&F grupe Vanda Kučera.

Sekretar za kulturu Grada Beograda Ivan Karl je govorio o autonomiji Bitef festivala u odnosu na institucije Grada Beograda.

Istakao je da ta autonomija nikada ne izaziva zabrinutost, već znatiželju u vezi sa konceptom Bitefa koji je uvek svež i inovativan u evropskim i svetskim okvirima.

Radovan Jokić je, u ime Ministarstva kulture i informisanja, govorio o Bitefu kao prostoru kulturne izuzetnosti, umetničkog i društvenog dinamizma, zahvaljujući kojima je kontinuirana podrška Ministarstva festivalu jedini logičan potez.

Festival su tradicionalno podržali Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Gete Institut, British Council i Francuski Institut u Beogradu.

Partner i prijatelj Bitefa je i ove godine I&F Grupa, u okviru koje posluje i McCann Beograd, kreativna agencija festivala.

Sponzor festivala ove godine je i Pošta Srbije.

Vizuelni identitet delo autorke iz Albanije

Iz I&F Grupe, koja je već petu godinu zaredom partner festivala, govorila je Vanda Kučera, potpredsednica I&F Grupe, koja je predstavila vizuelni identitet, koji je osmislila agencija McCann inače deo I&F Grupe.

Vizuelni identitet Bitefa izabran je na internom konkursu na kome su učestvovale sve McCann agencije u okviru I&F Grupe koje posluju u regionu jugoistočne Evrope.

Rešenje koje je pobedilo je delo mlade autorke iz Albanije Erjete Murje, dok je na čelu kreativnog procesa bila Fljonija Vasija, kreativna direktorka McCann Tirana.

„Slogan me je inspirisao čim sam ga pročitala, a potom je cela ideja krenula iz mog ličnog iskustva. Moja mama je frizerka i inspirisalo me je to što ona naporno radi, a i dalje voli to što radi. Čak i u najjednostavnijim ljudskim pričama, inspiraciju uvek možete da pronađete u ljudskoj snazi i otpornosti zahvaljujući kojima se prevazilaze sve prepreke“, navela je u svojoj poruci grafička dizajnerka Erjeta Murja.

„Upravo sam tu snagu želela da prikažem kroz svoj rad. On na simboličan način govori da, uprkos svim poteškoćama sa kojima se suočavamo, uvek pronalazimo snagu da idemo napred. Klešta simbolizuju višu silu koju pokreće sistem ili pak neke neizbežne okolnosti koje stvaraju izazove i teške situacije, a koje često dovode do prepreka.“