Francu Šubertu je bilo tek 16 godina, kada je 1813. počeo da komponuje prvu od osam simfonija koju je dovršio 1825. Sa 19 godina posvetio se Četvrtoj, tzv. ”tragičnoj” simfoniji koja se iz c-Moll(a) preobražava u C-Dur, dakle iz tame u svetlost – per aspera ad astra.
Još svetlije će biti u Petoj simfoniji, koja od prvog takta stremi ka vedrijoj svetlijoj i od sete oslobođenoj čilosti.
U identifikaciji ideala lepote je sličnost Šuberta sa Mocartom, sa njegovim „Jenamy – klavirskim koncertom“ ili „Mocartovom Eroikom”, kako ga je Albert Ajnštajn jednom nazvao.
Jedan dodatni sjaj ove večeri je bila Grande Dame inetrnacionalnog pijanizma: Marija Žoao Pireš iz Portugala, koja je sa Đovanijem Antoninijem za dirigentskim pultom, specijalistom za baroku muziku, majestetično izvela ovaj originalni, virtuozni i genijalni koncert.
Marija Žoao Pireš, pijanistkinja sa internacionalnim renomeom, briljira na forteopianu kao da joj je trideseta, a ne osamdeseta (rođena 1944).
Nju krasi neviđena moderatnost temperamenta, unutrašnji spokoj i svetli tonovi njenog izraza.
U Mocartovom devetom klavirskom koncertu („Jenamy“), nalaze se tonske lestvice koje ne znače nužno da muzička fraza mora biti ekspresivno potencirana, već pre može biti izraz posebne osećajnosti koja svaku notu u osminama vodi ka kadenci.
Suptilnost jednostavnosti u srednjem stavu čini čudo ovog izvođenja.
Pireš ovu melodiju natapa melanholijom do suza, da bi je preobrazila u hladno plamteći c-Moll.
Rondo. Presto-Menuetto. Cantabile – Tempo primo.
U finalnom stavu muzika narasta u čarobni menuet i rondo koja podseća na ples/igru u presto-kaskadama.
Publika je klicala ovo gracioznoj dami internacionalnog pijanizma sa stoičkim mirom i aurom ozarenosti.
Jednim bisom iz Šubertove A-Dur-Sonate (D 664), ona je, kao zahvalnost za ovacije, dodatno očarala auditorijum.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
