Oživljeno sećanje na srpsku "Karmen"

Promocija ove knjige u izdanju knjižare Kaligraf iz Zaječara, održana je večeras u velikoj sali Biblioteke grada Beograda.

O knjizi su pored autorke govorili Bora Dimitrijević, dugogodišnji direktor Narodnog muzeja u Zaječaru, Božidar Andrejić, urednik Danasa, i Elizabeta Arsenović, novinarka Prvog programa Radio Beograda.

Dimitrijević je naglasio da je legendarna priča o Šanku i Bonki dugo godina bila sklonjena iz sećanja Zaječaraca a da je vrednost  ove knjige u tome što oživljava ovu tragičnu ljubavnu priču ali ujedno dokumentuje osobenosti jednog vremena i podneblja.

– Ova priča je srpska „Karmen“ nepravedno zaboravljena a sada oživljava kroz roman koji je mozaik o Zaječaru gde, sa jedne strane defiluju zančajni ljudi, veliki trgovci, ali i mali ljudi – buregdžije, saldžije. Irena je divno poslagala te kamenčiće u mozaiku, a između njih ona kao Arijadna ispreda nit koja povezuje tragičnu sudbinu Šanka i Bonke sa vremenom u kome su živeli – rekao je Dimitrijević naglasivši da knjiga ima i veliki značaj jer oživljava stare dijalekte tog kraja te da bi ovu legendarnu priču, odnosno pesmu koju je o svojoj ljubavi spevao Šanko, trebalo uvrstiti u nacionalnu listu nematerijalne baštine.

Božidar Andrejić zadržao se na jezičkim bogatatvima kojima knjiga obiluje i istakao da se iz te obilatosti vidi pažnja sa kojom je pisana. On je takođe pohvalio istorijsku i dokumnetarnu građu na kojoj je roman zasnovan i osvrnuo se na društvene aspekte koje je autorka prikazala.

– Knjiga bi mogla da se nazove dokumentarni roman, a bogatstvo pažljivog rada unosi u tu dokumentaristiku mnogo nijansi. To su dve sage – jedna tužna i setna, ljubavna koja govori i priču o duhu vremena, a druga o varoši koja se, na izvrstan način, emancipuje, pomalo se pokondiruje. Tu su uhvaćeni duh vremena, običaji i društveni maniri koje možete iščitati kroz kafanske priče – ukazao je Andrejić otkrivajući neke posebno upečatljive detalje – kako je Šanko, „preko veze i bez tendera“ našalio se Andrejić, dobio violinu u zatvoru, o ulozi upravnika požarevačkog kazamata koji je uposlio Šanka da svira na proslavama i van zatvora i zarađivao novac na tome, i kako je on dospeo do prijema za kralja Milana Obrenovića kome je svirao prilikom posete Požarevcu.

Autorka se, pre svega, zahvalila kolegama novinarima koji su joj pomogli da dovrši ovo ostvarenje i podelila sa okupljenima utisak da se „ceo esnaf  podigao, kao u stara dobra vremena, da podrži ovu knjigu. Ona je govorila i o doživljajima „iza kulisa“ stvaranja ovog romana i otkrivanja čitave istorije koja je samu priču pratila, te da je niko ranije nije zabeležio jer Šankovi potomci to nisu dozvoljavali, ali da je njegova melodija na violini, posvećena Bonki ipak opstala i postala simbol celog kraja.

– Nadam se da će knjiga čuvati uspomenu za sećanje na prošlost jedne varoši i njenih žitelja. Ipak ja nisam završila posao jer nisam pronašla originalnu presudu kojom je Šanko osuđen na 20 godina robije zbog smrti Bonke i još uvek ne znamo ko je to Stojan Dimitrijević Zaječarac violinist koji je svirao u eltinim beogradskim kafanama između dva svetska rata – iznela je Jović još misterizonih aspekata ove priče o kojima će se možda tek pisati.

Odlomke iz knjige govorio je beogradski glumac Duško Radović, a publika je imala retku priliku da  da čuje i čuvenu melodiju „Šanko si Bonka zalibi“ o kojoj roman govori, u izvođenju violiniste Nikole Mitrovića iz Zaječara.

Zločin iz strasti i čuvena balada

Roman inače govori o tragičnoj ljubavi čuvenog violiniste Šanka i bogataške kćeri Bonke krajem 19. veka u Velikom Izvoru kod Zaječara, o zločinu iz strasti, kada je Šanko ubio Bonku dok joj je svirao na venčanju sa drugim, a onda dobio kaznu od dvadeset godina robije. Po nekim predanjima ona se ubila sama zbog patnje što neće biti sa njim. U njegovim zatvorskim danima ispreo je čuvenu melodiju „Šanko si Bonka zalibi“ uz koju se narednih sto godina lumpovalo po srpskim kafanama i koja je tvorcu donela kraljevo pomilovanje.