Pablo Pikaso kroz prizmu Pola Smita: Jedna od izložbi povodom pedeset godina od smrti najpoznatijeg umetnika 20. veka

Jedan od najzanimljivijih poduhvata je svakako izložba u Nacionalnom muzeju Pablo Pikaso u Parizu koji je pozvao čuvenog britanskog dizajnera Pola Smita da osmisli na samo njemu svojstven način izložbu u slavu španskog slikara, koji je izvršio pravu revoluciju u umetnosti. Ova postavka se može videti do 27. avgusta u prelepom zdanju Salé iz XVII veka, u Mareu, jednom od najlepših delova Pariza.

Pikaso otkriva Pariz sa nekoliko prijatelja iz Barselone. Oni iznajmljuju slikarski atelje na Monmartru gde se susreću sa poznatim slikarima tog vremena kao što su: Tuluz-Lotrek, Gogen, Sezan, Van Gog… NJihov uticaj je odlučujući na dalji Pikasov razvoj. On ne samo da počinje da se inspiriše pariskim životom i kabareima, već eksperimentiše sa novim bojama i tehnikama. NJegov talenat i mnoštvo novih ideja su doprineli promeni celokupnog shvatanja tadašnjeg slikarstva, što je značilo pobedu forme nad sadržajem i stvaranje uslova za raskidanje sa tradicionalnim viđenjem sveta.

Dok sam ulazila u muzej, upitala sam se šta se još novo može reći o Pikasu koji se smatra jednim od najvećih i najplodnijih umetnika XX veka. Međutim, ideja da Pol Smit bude umetnički direktor je bila sjajna! Dizajner je poznat po svom originalnom radu na bojama tako da je uspeo da unese mnogo svežine u ovu izložbu za koju je koristio kolekciju Muzeja i osmislio je na izuzetno originalan način. Na raspolaganju je imao preko 5.000 Pikasovih dela!

„Vizija umetnosti Pola Smita je vrlo često protkana humorom i baš zbog toga smo ga pozvali da postavku prikaže publici na novi način, sa mnogo demistifikacije. To je tačno ono što smo želeli!“, rekla je Sesil Debre, direktorka muzeja Pikaso u Parizu. Kao jedan od primera dala je dizajnerov izbor Pikasovih karikatura na stranicama modnog časopisa Vog na kojima se slikar zabavljao docrtavajući đavolčiće i tako „ukrašavao“ manekenke!

Pol Smit nije istoričar umetnosti pa njegov nekonvencionalni stil više traži vizuelnu pažnju nego produbljeno znanje Pikasovog rada i života.

Svaki od perioda Pikasovog dela je specifičan na svoj način: „Plavi period“ (od 1901-1904) karakterišu nijanse modre boje i mračna raspoloženja sa motivima prostitutki i prosjaka. „Ružičasti period“ (1905-1907) se odlikuje življim tonovima, s ružičastim i narandžastim nijansama, i temama iz cirkusa. Od 1907. do 1909. godine traje period u kojem se Pikaso bavio artefaktima afričke kulture, inspirisan tom umetnošću, naročito maskama. Poslednji period je kubizam (analitički i sintetički), razvijen u smeru redukovanja formi na osnovne geometrijske oblike i monohromne boje, koje su na slikama u drugom planu.

Može se primetiti da su Pikaso i Pol Smit ponekad veoma bliski u idejama koje se ogledaju u ljubavi prema istim predmetima, kostimima, skulpturama… Čuveni dizajner tvrdi da inspiraciju možemo naći u bilo čemu, a ako nam to ne uspe odmah, treba nastaviti sa posmatranjem!

Iz jedne u drugu prostoriju otvara nam se Pikasov svet, tako maštovit i tako raznolik. Zidovi i tapete živih boja, šare, pruge, na kojima su postavljene slike nižu se u nedogled trasirajući umetnikovu karijeru kroz vreme i stilove. Uz Pikasove, tu su i radovi: Dore Mar, Luisa Buržoa, Obija Okigboa, Mikelina Tomasa, Čerija Samba i drugih poznatih i manje poznatih umetnika koji tretiraju pitanja rasizma, feminizma ili kolonijalizma.

Do kraja godine je predviđeno još niz događanja, a početkom decembra UNESCO će u Parizu organizovati konferenciju na temu „Pikaso u XXI veku – istorijska pitanja i problemi kulture“, koja će okupiti istoričare umetnosti, pisce, umetnike, kuratore i kolekcionare iz čitavog sveta.