foto Antonio Ahel/ATAImages
Kada njega angažujete onda dobijate paket aranžman. Scenaristu, dramaturga, reditelja, kritičara, univerzitetskog profesora. Ako vam je po volji scenario za strip, tek sa tim ćete ga posebno obradovati, jer je pre skoro trideset godina 1994. dobio Nagradu za najbolji jugoslovenski strip album.
Od 1997. godine, kada je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, napisao je, brojka je prilično impozantna, gotovo pedeset scenarija za filmove i tv serije, nekoliko pozorišnih drama, režirao tri filma, pisao knjige, uređivao zbornike, učio prilježne đake kako živeti život i, još važnije, kako o njemu pisati a ne lagati.
Ni sebe, ni druge.
Radeći dugo i kontinuirano pecao nas je na nebesku udicu, pokazivao kako da dobacimo do apsolutnih sto, upoznavao sa Natašom, podsećao da ringeraja nije samo igra iz detinjstva, da točkovi mogu da odu u sasvim neželjenom pravcu, pokrećući mehanizam zla, pohlepe i bezočnosti uveliko zaštitnih znakova vremena u kome su nastajala i nastaju njegova dela.
Pevao je o jeseni koja stiže (dunjo moja) dok je sedlao konje vrane, ogoleo nam je svet tajkuna, za nas prelistavao beležnicu profesora Miškovića preplićući stvarno i nestvarno, domišljavajući i domaštavajući, kao i svaki veliki majstor reči, ono što nama ne bi nikada palo na pamet, upozoravajući nas da kalkanski krugovi nisu u nekim vukojebinama već ponajpre u čoveku samom.
Istovremeno, nudio nam je švindleraj, taj inteligentni gospodstveni mangupluk, svojstven povlašćenima, kao mogućnost da stvarnost sagledamo sa druge strane, iz negativa koji je, ispada tako, neuporedivo pitkiji i lepši od fotografski retuširanog pozitiva koji živimo.
Spada u retke protomajstore dramaturgije, a mogu se zaista na prste nabrojati, koji umeju da pročitaju književni predložak i na najbolji način ga pretoče u drugi, audio-vizuelni medij. Na toj raboti su se u istoriji filma i televizije na ovim prostorima mnogi opekli.
On, pak, nepogrešivo zna gde su koreni i kako oni sežu do vremena smrti baš kao što kruti i pravdoljubivi ali i neotesani i neprilagodivi čizmaši mogu imati dušu od pamuka koja će odmah prepoznati lepotu mirisa kiše na Balkanu.
Siguran sam da bi se sa ovim složili i Dobrica Ćosić i Dragoslav Mihajlović i Gordana Kuić.
Pored Kragujevca iz koga sam ja kao dete otišao a on u istoj dobi došao iz Ivanjce, gde je rođen, povezao nas je i ovaj festival.
Od vremena kada je još kao student pohodio Vrnjce, protekle su gotovo tri decenije a nas dvojica i danas pričamo razne priče, negujući poznanstvo, usudio bih se da kažem i prijateljstvo.
Ostavljajući lično po strani, valja ovom prilikom reći da je na Festivalu filmskog scenarija osvojio tri prve nagrade, druge, treće i specijalne nisam brojao, učestvovao u Školi dramaturgije, bio član žirija, pomagao i kada nije bio ovde.
Hoće se reći, prijatelj je i vrli saradnik ove manifestacije koja mu, kao uzdarje, uručuje Zlatno pero Gordana Mihića za celokupno stvaralaštvo.
Scenarista, dramaturg, reditelj, kritičar, strip autor, univerzitetski profesor, prijatelj FFS, dakle, kao što na početku rekoh, paket aranžman – Đorđe Milosavljević.
Autor je reditelj i dugogodišnji direktor Festivala filmskog scenarija
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
