Palata Felix Romuliana: U večni spomen na svoju majku i sebe

Podignuta je u mestu Galerijevog rođenja, u prirodnom amfiteatru, nadomak današnjeg sela Gamzigrad, na 11 kilometara od Zaječara.

Palata, utvrđena bedemom sa dvadeset odbrambenih kula, zauzima površinu od 6,5 ha (sl. 1). Spomenička celina obuhvata još sakralno-memorijalni kompleks – dva mauzoleja i dva konsekrativna spomenika, Romulin i Galerijev (sl. 2) i ostatke monumentalnog tetrapilona na brdu Magura, na oko kilometar udaljenosti od glavne (istočne) kapije palate. Kompleks na brdu Magura nije samo u svetu jedinstven spomenik, već ujedno i poslednji svedok ovako obavljenog čina divinizacije vladara i članova njegove porodice.

Već je Konstantin, koji je u potpunosti negirao tetrarhijsku ideologiju i njene predstavnike, bio sahranjen u skladu sa hrišćanskim obredima, u novoj prestonici, Konstantinopolju. Galerijeva palata i njen božanski odraz na Maguri su, dakle, poslednje svedočanstvo o pokušaju da se jedna ideja učini večnom.

Zbog svojih arhitektonskih obeležja, ali i zbog lepote i kvaliteta sačuvanih umetničkih dela, na prvom mestu mozaika, kao i zbog činjenice da se radi o još uvek živom arheološkom nalazištu, Romuliana je 2007. upisana na Uneskovu Listu svetske kulturne baštine.

Podovi Galerijeve palate bili su zastrti mozaicima izuzetne lepote i umetničke vrednosti, koji predstavljaju najviši domet mozaičke umetnosti svoga vremena i renesansu mozaičke umetnosti poznohelenističkog razdoblja (sl. 3-5).

Među mozaicima Romulijane posebno mesto zauzima predstava boga Dionisa (sl. 6). Ona predstavlja sublimaciju celokupne arhitektonske i dekorativne koncepcije Romulijane: divinizirani čovek uplovljava u sfere besmrtnika. Tako je povučena paralela između Galerija i Dionisa.

Inspiracija Galeriju za ukazivanje izuzetnog poštovanja Dionisu bila je, bar delimično, njegova namera da deifikuje svoju majku Romulu, kao i samoga sebe. Poput Dionisa i njegove majke Semele, koji su se pridružili bogovima na Olimpu nakon Dionisove trijumfalne ekspedicije u Indiju, Galerije – Novi Dionis – i njegova majka Romula, uzdigli su se u nebo sa vrha Magure.

Dionis, božanski efeb, u osnovi smrtnik, na volšeban način je izvojevao pobedu nad sopstvenom smrću, učinivši svoju besmrtnost jemstvom besmrtnosti čovekove duše. Dionis – Bakhos – Jakho, loza, vino, bršljan, bik, jarac – u svakome od svojih brojnih obličja zadržava simboliku stalnog obnavljanja prirode, neprekidnog ciklusa nastajanja kroz nestajanje, večnog rađanja života iz prvobitnog haosa.

Gamzigradska predstava Dionisa je vizualizacija stalne težnje ovog boga da ljude, učinivši ih besmrtnima, uvede u svet bogova.

Dionis je spasitelj duša i onaj koji daje večiti život. On briše granicu između dva sveta, sveta bogova i sveta ljudi, te je pojednostavljeno shvaćen kao bog koji ruši sve tabue i sve granice. Suštinski, ta težnja ka oslobađanju ima daleko dublje značenje, zbog čega dionizijski kult predstavlja srž grčkog spiritualizma, po shvatanju duše i doprinosu njenom otvaranju i otkrivanju. Upravo iz dionizijskih obreda rođena je ideja o duši srodnoj božanskom i o duši stvarnijoj od tela.

Dionisove misterije preteča su antičke drame, a magična Galerijeva zadužbina, Felix Romuliana, u potpunosti prožeta Dionisom, jedinstvena je i neponovljiva scenografija za njenu savremenu interpretaciju. Ovaj dragulj svetske kulturne baštine idealna je scena za Antika fest, koji će se ove godine, nakon kraće pauze, održati po šesti put, obogaćen mnoštvom novih sadržaja.

Autorka je dr arheologije, direktorka Narodnog muzeja Zaječar