Pametan, nežan, sofisticiran i nimalo nametljiv omaž Borki Pavićević: Predstava „AUTENTIČNA TUMAČENJA“: ’68 u CZKD-u

Asistent reditelja je Nina Šerbedžija, dramaturg Adam Ranđelović. Za vizuelni identitet pobrinuo se Branko Pavić, a za muziku Anja Đorđević, za kompozicije „Radost ponovnog susreta“ (2016) i „Radost ponovnog susreta, prepričavanja“(2019) i Ana Ćurčin, za muzičku obradu studentske himne „Leva! Leva! Leva!” (2018).

Igraju: Pavle Čemerkić, Milutin Dapčević, Vladislava Đorđević, Rok Juričić, Aleksandar Kecman, Nikola Malbaša, Nataša Marković, Sanja Marković, Milutin Milošević, Marija Opsenica, Miloš Timotijević, Đorđe Živadinović Grgur i Rade Šerbedžija (video dopisnica), kao i Hana Beštić, Ema Muratović, Nedim Nezirović i Bojana Stojković.

Predstava traje gotovo tri sata i nema pauzu.

„Autentična tumačenja“: ’68, nastala su, u prvoj, radnoj verziji, još u julu 2018. godine, razvijajući se do dan danas, prolazeći kroz, kako je to opisao glumac Milutin Milošević, „nove rukavce“, u procesu prepričavanja, upoznavanja sa intimnim narativima učesnika studentskih protesta 1968. godine u Jugoslaviji, te dokumentarnim materijalom.

Osnova predstave su upravo uspomene i tekstovi vezani za jun ’68 Borke Pavićević i tumačenja njenih posledica i uticaja.

Pozorišni kritičar Ivan Medenica je napisao da „cela predstava može da se doživi i kao pametan, nežan, sofisticiran i nimalo nametljiv omaž samoj Borki Pavićević”. Kritičar Ivan Jovanović (Novi Magazin) i dramaturškinja Tanja Šljivar (Lice ulice) proglasili su predstavu „Autentična tumačenja“: ’68 jednom od najboljih predstava pozorišne sezone 2019-2020, a tokom ovih gotovo pet godina izvođenja, često je izdvajana od strane kolega i publike kao pozorišni projekat od posebnog umetničkog značaja.

Predstava je odigrana preko trideset puta u različitim varijantama i izboru scena, što predstavlja poseban izazov budući da okuplja 16 glumaca od kojih nekoliko koji dolaze na izvođenja iz inostranstva, kao i činjenicu da trupa uz glumce iz orginalne postavke podrazumeva od 2021. I učešće četvero glumaca najmlađe generacija, kao i dece iz Škole glume i saradnike predstave.

Usklađivanje termina igranja sa mnogobrojnim zauzećima ansambla traje mesecima unapred, sve u želji učesnika da održe predstavu, umetnički proces „prepričavanja” novih scena, i pre svega – sećanje na Borku Pavićević na čiji rođendan se, kao jedna vrsta memorijala, predstava igra svake godine na početku juna.

Nakon prvog izvođenja u junu 2018. godine, Borka Pavićević je zapisala: „Sada kada je čitava ekipa završila prvi deo radnog procesa, kada su glumci, likovi koje su prizvali, tumači i prepričavaoci Lipanjskih gibanja otišli i nema ih ni u dvorištu u kome su se deca igrala, ni u Paviljonu, kao što su i „Rani radovi“ Želimira Žilnika završeni i ne mogu se ponoviti, već od njih poći, iz rezimiranja jednog poraza, i očaja, i onoga što se gradi na njihovom temelju, takođe neponovljivo, jer nema drugog puta istog, i kada je radost nade da se o svemu tome može nešto reći, na autentičan način u suštinskom, sadržajnom, formalnom i moralnom, neka je tuga, neka neprisutna dragost koja je imanentna „radnom procesu“, ovladala, i nada da će posle 1968. doći 1969, i 2018. i 2028, i da će uvek i iznova sve biti iz početka. Na svoj način i neponovljivo“.

Čini se da poruke i pouke tog protesta na idejnom, ali i planu tehnologije protesta, dobijaju na posebnoj urgentnosti i praktičnoj važnosti, na početku ovog juna 2023. godine.