Opasno zagađenje vazduha u gradovima, kao i epidemija nepoznate bolesti koja se širi su dva ključna motiva filma „Kičma“ iz 1975. godine reditelja i scenariste Vlatka Gilića koji će, uz nekoliko njegovih dokumentaraca, biti počasno prikazan na ovogodišnjem 26. Festivalu autorskog filma (FAF).
Vizuelno rešenje festivala, koje su osmislili dizajnerski duo Braća Burazeri (Nikola i Nenad Radojčić) zajedno sa rediteljem Srdanom Golubovićem, upravo je inspirisano plakatom za Gilićev film „Kičma“.
Glavnu ulogu u ovom ostvarenju igra Dragan Nikolić, koji, kao mikrobiolog Pavle, pokušava da pronađe misteriozni sastojak u krvi samoubica ne bi li stvorio antitelo pred kojim bi ustuknula pošast suicida koja hara Beogradom.
I te 1975, kada je film „Kičma“ premijerno prikazan, a pogotovo danas, ovo ostvarenje se pokazalo duboko proročanskim, ali je ostalo manje poznato publici.
– To je i u SFRJ smatrano suviše hermetičnom umetnošću – kaže za Danas Srđan Vučinić, umetnički direktor FAF.
– Stvar je u tome što su Gilićevi kratki filmovi dobijali glavne nagrade na najvećim svetskim festivalima (Oberhauzen, Manhajm itd.) i to nije moglo biti ignorisano, kao ni činjenica da je „Kičma“ prvi naš film posle „Skupljača perja“ (1967) koji je ušao u takmičarski program Kana. Prema svedočenju autora, na konferenciju za štampu došao je ceo žiri, na čelu sa Robertom Roselinijem, što nije bilo uobičajeno u Kanu – podseća Vučinić.
Na pitanje kako vidi naslov filma u kontekstu današnjeg vremena Vučinić odgovara da nam „sam naslov ‘Kičma’ sugeriše potrebu za nepokolebljivim moralnim stavom“.
– A pandemija beskičmenjaštva nije ništa novo, ona je harala i tada, u doba jednopartijskog sistema u našoj zemlji, kao i danas.
Upitan da li su poput „Kičme“ i ostali Gilićevi filmovi tako snažno povezani sa aktuelnim trenutkom Vučinić odgovara:
– Ne mislim da su nešto posebno aktuelniji u sadašnjem trenutku „In continuo“, ni „Dan više“, ni „Ljubav“, treće remek-delo dokumentarnog filma. To su svevremena dela i svako doba može, s pravom, upisivati u njih vlastitu traumu ili fascinaciju životom. U vezi sa aktulenim, naglasak smo stavili na „Kičmu“ jer je Gilić jedan od retkih reditelja (uz Tarkovskog, poznog Kurosavu, Godfri Ređia) koji pre 40-50 godina ozbiljno upozorava na potencijale samouništenja upisane u ljudskoj vrsti – zaključuje Srđan Vučinić.
Značaj Gilićevog autorskog rada ogleda se u tome da se čak tri njegova dela, ujedno i jedina autorska dela iz bivše Jugoslavije, nalaze u kapsuli u atomskom skloništu Muzeja moderne umetnosti (MoMa) u Njujorku zaštićena od potencijalne nuklearne katastrofe.
Ovogodišnji FAF, koji će se održati od 27. novembra do 4. decembra, predstaviće 12 filmskih ostvarenja u takmičarskoj selekciji i nadmetanju za Grand Prix festivala.
O naslovima koji će se naći u takmičarskom programu, kao i u selekcijama Hrabri Balkan, Bande a part, Acid, kao i u kanskoj selekciji posvećenoj studentima Cinefondation, biće više reči na današnjoj, prvoj konferenciji za novinare povodom 26. FAF-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
