Panel „Autorska prava i piraterija“: Intelektualni rad kod nas je i dalje proleterski

Međutim, za razliku od tog perioda kada je štampana piraterija uzimala maha, trenutno vlada onlajn piraterija. Glavni problem što piraterija uopšte postoji izdavači vide u mentalitetu i u svesti našeg naroda.

– Srž problema je svest konzumenata, svest čitalaca. Ta svest se polako razvija, ali je daleko od onog nivoa koji nam je potreban da bismo se uspešno izborili sa ovom pošasti koja se zove piraterija. Njeni koreni jesu u osamdesetim godinama, a naročito u devedesetim, kada je jedan manji broj izdavača vodio računa o autorskim pravima. Kada sam počeo da se bavim izdavaštvom, objavljujući knjige Terija Pračeta, u štampariji, gde je knjige štampalo nekoliko izdavača, mene su raspoznavali kao „onog koji plaća prava“ – prisetio se Dejan Papić iz izdavačke kuće Laguna.

On je istakao da su se vidovi piraterije menjali vremenom.

– Štampana piraterija je bila jedno zlo sa kojim smo se teško izborili, a ona je mogla da se razvija zahvaljujući kanalima distribucije koji su tada postojali. Danas je tih kanala sve manje zato što imamo uređeni knjižarski sistem sa nekoliko velikih lanaca i drugim knjižarama koje takođe poštuju autorska prava koje poseduju izdavači i ne komuniciraju sa opskurnim distributerima, te se ni njima ne isplati da ulažu u nešto što neće lako moći da prodaju na tržištu. Što ne znači da štampane piraterije nema, ali je sve manje ima u Srbiji – kazao je on i dodao da je danas najveći problem sa kojim se bore na svakodnevnom nivou onlajn piraterija – objavljivanje knjiga po različitim forumima.

– To rade ljudi koji su poprilično aktivni i agilni. Knjige se skeniraju jako brzo po izlasku i pojavljuju tamo gde njihovi korisnici znaju da će ih moći naći. Tu takođe dolazimo do problema svesti. Za vreme korone sam morao da zovem jednu gospođu, na visokoj funkciji, i da je zamolim da preko svog Fejsbuka ne deli link ka hiljadama naslova knjiga. Ona nije razumela zašto to meni smeta jer „nastupa korona, treba dati ljudima mogućnost da čitaju“. Ja sam rekao da bi to bilo isto kao kada bih ja otišao u samoposlugu i krenuo da delim proizvode iz samoposluge prolaznicima na ulici – pojasnio je Papić i zaključio da treba raditi na svesti čitalaca da bi piraterije bilo manje, iako ju je nemoguće iskoreniti.

Dejan Begović iz izdavačke kuće Kreativni centar kazao je da su i oni imali slične primere piratizovanih dela koja su negativno uticala na rad izdavačke kuće i dodao da „ne znate šta možete da očekujete od ljudi koji su spremni da na taj način pokradu vaše autorsko pravo, a sve kako bi odbranili profit, tj. novac koji su uložili“.

Ipak, on je istakao da je danas onlajn piraterija veći problem, jer postoji bezbroj načina na koje jedno delo može da završi u digitalnom obliku na internetu.

– Imali smo raznorazne situacije proteklih godina – od romana za decu koga neko pročita, snimi, postavi na Jutjub kanal, i onda vi to prijavite, i YT u roku od 48 sati efikasno zatvori, a onda vam se ta osoba javi telefonom i kaže da od toga živi, da je nezaposlena učiteljica i da smo mi krivi što joj oduzimamo to malo egzistencije. U takvim sitacijama mi smo ljudima uvek govorili da smo u principu za dogovor – pojasnio je Begović i dodao da sve može da se dogovori, ali krađa ne sme da se toleriše.

Zoran Hamović iz izdavačke kuće Clio kazao je da je lako doći do piratizovanih verzija knjiga na internetu.

Primetio je i to da se čak i na fakultetima studentima ukazuje da nije greh „ukrasti“ knjigu, u digitalnom ili bilo kom drugom obliku.

– Kada govorimo o pirateriji, ne možemo da ne govorimo o njenim uzrocima. U onom socijalističkom periodu banalizovali smo pirateriju i doveli do tačke gde ne vidimo sukob sa svojom savešću kad tako nešto radimo. I mi danas, koji razgovaramo ovde, ne možemo da pojmimo to o čemu govorimo na način na koji to može Britanac ili Nemac, zbog socijalističkog načina mišljenja. Mi i dalje sukobljavamo dva različita mišljenja jer nismo stvorili kulturu u kojoj se ceni intelektualni rad. On je kod nas i dalje proleterski. Mi sebe nikada nismo dovoljno cenili kao autore – zapazio je Hamović.

– Mi pre svega moramo da naučimo da plaćamo poreze, jer ovde govorimo o sivoj ekonomiji, da bismo mogli da imamo bolnice, puteve… Moramo da se naučimo da država ima svoja pravila i prava, ali i država mora biti odgovorna – kazala je Gordana Knežević iz Kletti ukazujući na to da ljudi koji iz kamiona prodaju polovne udžbenike na neki način eskiviraju plaćanje kako radnika, tako i poreza.

Paulo Koeljo i Neil Gaiman podržavaju pirateriju

Papić je dodao i to da postoji škola mišljenja koja smatra da piraterija pomaže u prodaji knjige, koju zastupaju Paulo Koeljo i Neil Gaiman, jer smatraju da pojavljivane piratizovane knjige može dodatno da zainteresuje čitaoce i da će je oni kojima se knjiga svidi svakako kupiti.

– Ovo dodajem u prilog tome da nije sve tako crno i ako postoji piraterija i da se možda i tako razvija kultura čitanja, samo na jedan pogrešan način – zapazio je Papić, ukazujući da razvijanjem kulture čitanja na taj način izdavači gube serijale, posebno one za tinejdžere.