Papa Franja: I siromašni „imaju potrebu za umetnošću i lepotom", međutim obično „nemaju glas da bi se čuli" 1Papa Franja sa umetnicima, fotografija: VATICAN MEDIA / IPA / Sipa Press / Profimedia

„Ni umetnost, ni vera ne mogu ostaviti stvari onakvim kakve jesu: trebalo bi da ih menjaju, transformišu, pokrenu i preobrate. Umetnost nikada ne može da služi kao anestetik; donosi mir, ali daleko od toga da umrtvljuje savest, drži je budnom.“ Tim rečima papa Franja se obratio grupi od okvirno dvesta umetnika iz čitavog sveta povodom proslave 50. godišnjice vatikanske Zbirke moderne i savremene umetnosti, prenosi jutarnji.hr.

Umetnike koji su se okupili u Sikstinskoj kapeli tim povodom nazvao je istinskim vizionarima, te je istakao da, iako neki od prisutnih kroz svoj rad umeju da uđu u svakojake sukobe, kako bi podstakli ljude na razmišljanje, smatra da je njihov krajnji cilj postizanje sklada i lepote. Kako je rekao, lepota umetnosti podstiče želju za Bogom i daje mu slavu.

„Želite da otkrivate stvarnost takođe u njenim protivrečnostima i u onim stvarima koje je prijatnije i zgodnije držati skrivenima“, rekao je papa Franja okupljenim umetnicima. „Poput biblijskih proroka, suočavate se sa stvarima koje su ponekad neprijatne; osporavate današnje lažne mitove i nove idole, njihove prazne priče, smicalice konzumerizma, šeme moći.“

Papa Franja je takođe pozvao umetnike da „ne zaborave siromašne“. I oni „imaju potrebu za umetnošću i lepotom“, međutim obično „nemaju glas da bi se čuli“.

Među prisutnima se našao i Andres Serano, čija je fotografija Immersion (Piss Christ) iz 1987, koja prikazuje malo plastično raspeće uronjeno u urin, izazvala bes među američkim političarima, te dovela do smanjenja finansiranja Nacionalne fondacije za umetnost, koja je podržala njegovu proizvodnju.

„Bio sam iznenađen pozivom, a još više što mi je pokazao palac gore“, rekao je Serano za The New York Times. „I bio sam jako srećan što Crkva razume da sam hrišćanski, a ne bogohulni umetnik. Ja sam samo umetnik. A ako vas Piss Christ uznemirava, možda bi trebalo da razmislite o tome šta ona simbolizuje. A ono što simbolizuje je vrlo užasan, bolan, tragičan i neljudski način da ljudsko biće umre. I tako su razapeli Hrista“, rekao je.

Papa je mu je dao i poseban znak ohrabrenja, znao je, kako je ispričao umetnik, ko je on, što mu je bilo posebno drago. „Bio je sjajan“, rekao je Serano i dodao kako se nada da će uprkos kontroverzama vezanim za njegove radove neki od recentnih na temu Pietà, s prikazom Device Marije koja posmatra mrtvog Hrista u svom krilu, biti primljeni u vatikansku zbirku.

Na prijemu su bili i: brazilski muzičar Kaetano Velozo, britanski reditelj Ken Louč i britansko-indijski vajar Aniš Kapur. Prema rečima biskupa Pola Taja, sekretara u vatikanskoj Kancelariji za kulturu i obrazovanje, nije bilo nekog generalnog plana u izboru umetnika. Neki su bili poznati Vatikanu, a drugi su bili preporučeni za događaj. „Imali smo i mi neke favorite koje smo želeli tamo“, rekao je biskup Taj novinarima, ne precizirajući ko bi to mogao da bude. „Želimo da budemo prisutni u svetu umetnosti, dođemo na književne, muzičke festivale, budemo deo dijaloga“, zaključio je on.

Upitan o odluci da se pozovu umetnici čiji su radovi izazivali kontroverze, biskup Taj je rekao da je to dokaz želje Vatikana da stupi u dijalog sa savremenom kulturom.

„Spremni smo za razgovor“, naglasio je Taj. „Želimo da saslušamo i razgovaramo sa umetnicima, sretnemo se sa njima, jer mislimo da umetnici imaju perspektive i načine gledanja na svet koje treba da uzmemo u obzir“.

Na pitanje o Seranu, Taj je odgovorio: „Mislim da svi jednostavno moramo da radimo na pretpostavci dobre vere umetnika koji pokušava nešto da kaže, ospori nešto, i možda je ponekad primoran da pribegne snažnim merama da nas probudi“.

Prisutni umetnici rekli su, pak, da su počašćeni što su bili pozvani i dirnuti papinim rečima.

„Dirnule su me njegove reči o harmoniji, jer ja sam muzičar i svaki naš koncert govori o harmoniji“, rekao je Andre Riju, slavni holandski violinista i dirigent, pozivajući se na neke od papinih reči, poput „prava lepota je odraz harmonije“.

Zbirka moderne i savremene umetnosti Vatikanskih muzeja porasla je sa oko 1000 dela, kada ju je sveti Pavle VI svečano otvorio 1973. godine, na oko 9000 danas, te uključuje dela umjetnika poput: Vinsenta van Goga, Fransisa Bejkona, Đorđa de Kirika, Lučija Fontane i Henrija Matisa.

Pavle VI želeo je, naime, tim činom da pokušati da premosti jaz koji se pojavio između Crkve i savremenih umetnika, u suprotnosti s plodnom saradnjom koja je postojala vekovima. Vatikanska zbirka savremene umetnosti bio je jedan od ishoda tih njegovih nastojanja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari