Papa Franja sa umetnicima, fotografija: VATICAN MEDIA / IPA / Sipa Press / Profimedia„Ni umetnost, ni vera ne mogu ostaviti stvari onakvim kakve jesu: trebalo bi da ih menjaju, transformišu, pokrenu i preobrate. Umetnost nikada ne može da služi kao anestetik; donosi mir, ali daleko od toga da umrtvljuje savest, drži je budnom.“ Tim rečima papa Franja se obratio grupi od okvirno dvesta umetnika iz čitavog sveta povodom proslave 50. godišnjice vatikanske Zbirke moderne i savremene umetnosti, prenosi jutarnji.hr.
Umetnike koji su se okupili u Sikstinskoj kapeli tim povodom nazvao je istinskim vizionarima, te je istakao da, iako neki od prisutnih kroz svoj rad umeju da uđu u svakojake sukobe, kako bi podstakli ljude na razmišljanje, smatra da je njihov krajnji cilj postizanje sklada i lepote. Kako je rekao, lepota umetnosti podstiče želju za Bogom i daje mu slavu.
„Želite da otkrivate stvarnost takođe u njenim protivrečnostima i u onim stvarima koje je prijatnije i zgodnije držati skrivenima“, rekao je papa Franja okupljenim umetnicima. „Poput biblijskih proroka, suočavate se sa stvarima koje su ponekad neprijatne; osporavate današnje lažne mitove i nove idole, njihove prazne priče, smicalice konzumerizma, šeme moći.“
Papa Franja je takođe pozvao umetnike da „ne zaborave siromašne“. I oni „imaju potrebu za umetnošću i lepotom“, međutim obično „nemaju glas da bi se čuli“.
„Spremni smo za razgovor“, naglasio je Taj. „Želimo da saslušamo i razgovaramo sa umetnicima, sretnemo se sa njima, jer mislimo da umetnici imaju perspektive i načine gledanja na svet koje treba da uzmemo u obzir“.
Na pitanje o Seranu, Taj je odgovorio: „Mislim da svi jednostavno moramo da radimo na pretpostavci dobre vere umetnika koji pokušava nešto da kaže, ospori nešto, i možda je ponekad primoran da pribegne snažnim merama da nas probudi“.
Prisutni umetnici rekli su, pak, da su počašćeni što su bili pozvani i dirnuti papinim rečima.
„Dirnule su me njegove reči o harmoniji, jer ja sam muzičar i svaki naš koncert govori o harmoniji“, rekao je Andre Riju, slavni holandski violinista i dirigent, pozivajući se na neke od papinih reči, poput „prava lepota je odraz harmonije“.
Zbirka moderne i savremene umetnosti Vatikanskih muzeja porasla je sa oko 1000 dela, kada ju je sveti Pavle VI svečano otvorio 1973. godine, na oko 9000 danas, te uključuje dela umjetnika poput: Vinsenta van Goga, Fransisa Bejkona, Đorđa de Kirika, Lučija Fontane i Henrija Matisa.
Pavle VI želeo je, naime, tim činom da pokušati da premosti jaz koji se pojavio između Crkve i savremenih umetnika, u suprotnosti s plodnom saradnjom koja je postojala vekovima. Vatikanska zbirka savremene umetnosti bio je jedan od ishoda tih njegovih nastojanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
