„Parazit“ promenio istoriju i budućnost Oskara

Južnokorejski film „Parazit“ ušao je u istoriju Oskara i u potpunosti promenio njegovu budućnost kao prvi film van engleskog govornog područja koji je osvojio glavnu nagradu Američke filmske akademije.

Pored priznanja za najbolji film, „Parazit“ je nagrađen sa još tri zlatne statue, među kojima je i za najbolji međunarodni film (nekadašnja kategorija za najbolji film van engleskog govornog područja), dok je autor Bong DŽun Ho proglašen za najboljeg reditelja i najboljeg scenaristu.

Ovo je, inače, bio prvi put u istoriji da je jedan film iz Južne Koreje, inače zemlje dobro poznate po svojoj zanimljivoj kinematografiji, nominovan za Oskara.

To se dogodilo u čak šest kategorija, a nije nagrađen samo za najbolju scenografiju i montažu.

Kako se desilo da u godini kada su među nominovanima izostali afroamerički i latino glumci, kada nije bilo nijedne žene među kandidatima za najbolju režiju, kada je prosek godina nominovanih gumaca bio 70, pobedi upravo „Parazit“, može se samo nagađati.

Ali iznenađenje je bilo vidljivo i na licima svih prisutni u Dolbi teatru, a ne samo laureata. „Parazit“ je promenio tokove američkih nagrada ne samo time što je ovo prvi film koji nije barem delimično snimljen na engleskom jeziku („Poslednji kineski car“ do sada je bio jedan od retkih, ako ne i jedini film sa glavnom nagradom u kome se nije govorilo u najvećoj meri na engleskom jeziku).

Pa ne ni samo time što nije snimljen u američkoj ili britanskoj produkciji. “Parazit“ je svojom temom poremetio ustaljene holivudske tokove.

Ova crna komedija smeštena je u savremeno doba Južne Koreje i ispituje ogromne klasne razlike sugrađana Seula premeštajući priču iz komičnih scena ka napetom trileru, živo prikazujući trenutke očaja trenutnog kapitalizma. Reklo bi se da bi u doba Makartija celokupna autorska ekipa završila u zatvoru čim bi prešla granicu, i ni u snu ne bi stigli do Oskara.

I dok se šalio da sada može da počne da pije, kada je nakon nagrade za najbolji strani film dobio i priznanje za najbolji originalni scenario, reditelj Bong Džun Ho bio je potpuno iznenađen primajući Oskara za najbolju režiju u konkurenciji sa Martinom Skorsezeom („Irac“), Semom Mendezom („1917“), Todom Filipsom („DŽoker„), Kventinom Tarantinom („Bilo jednom… u Holivudu“).

On je kazao da nikada nije mogao da zamisli ni da će njegov film biti u konkurenciji sa najvećim režiserima svih vremena, a kamoli da pobedi.

„Kada sam tek učio o filmovima, jedna rečenica mi se urezala u srce. ‘Kada je najličnije, tada je najkreativnije’, to je kazao Skorseze”, rekao je reditelj, zbog čega je slavni američki autor dobio ovacije. DŽun Ho se zahvalio i Tarantinu, koji je njegove naslove često stavljao na svoje liste omiljenih filmova.

Da i statua za najbolji film ide u ruke Korejcu otkrila je legenda Holivuda Džejn Fonda, koja je ovom prilikom kazala da se nada da publika oseća da filmovi i dalje mogu da promene živote, a da su svi nominovani („Ford protiv Ferarija”, „1917“, „Irac“, „Džoker„, „Džodžo zec“, „Male žene“, „Bračna priča“, „Bilo jednom… u Holivudu“, „Parazit“) upravo takvi.

Nagrada za najboljeg glumca, kako se i predviđalo, otišla je u ruke maestralnom Hoakinu Finiksu za ulogu u filmu „Džoker”, a nominovani su bili i Antonio Banderas („Bol i slava“), Leonardo Dikaprio („Bilo jednom… u Holivudu“), Adam Drajver („Bračna priča“), Džonatan Prajs („Dvojica papa“).

Finiks je istakao da sa svojim kolegama deli istu ljubav prema filmu, ali i priliku da iskoristi svoju mogućnost da progovori o važnim problemima.

„O čemu god da pričamo, bilo da je to jednakost polova, rasizam, prava kvir populacije ili ugroženost životinja, govorimo o borbi protiv nepravde. Govorimo o borbi protiv uverenja da jedna nacija, jedan narod, jedna rasa, jedan pol, jedna vrsta ima prava da nekažnjeno dominira, kontroliše i iskorišćava druge“, kazao je oskarovac.

On je dodao da je čovek postao egocentričan, te da oseća da ima pravo da „veštački oplodi kravu, da bi joj ukrao njenu bebu kada se porodi, bez obzira na njen bolni plač, da bi zatim uzeo njeno mleko namenjeno mladuncima i stavio ga u kafu ili cerealije„.

„Plašimo se ideje o promeni zato što mislimo da ćemo nešto morati da žrtvujemo“, dodao je glumac ističući da se i sam umnogome promenio zahvaljujući ljubavi i strpljenju svojih kolega i zaključio citirajući svog pokojnog brata Rivera Finiksa: „Tražite spas pomoću ljubavi i naći ćete mir.“

I dok je Finiksu ovo prvi Oskar u karijeri, njegova koleginica Rene Zelveger je na 92. dodeli postala deo renomiranog spiska glumaca sa dve zlatne statue. Nakon filma „Hladna planina“ gde je nagrađena za najbolju sporednu ulogu, ovaj put je priznanje dobila za najbolju glumicu za ulogu u filmu „Džudi”.

Nagradu je posvetila slavnoj Džudi Garland, koju i tumači u filmu, a koja, zanimljivo, nikada nije osvojila Oskara.

Nominovane su bile i Sintija Erivo („Harijet“), Skarlet Džohanson („Bračna priča“), Serše Ronan („Male žene“) i Šarliz Teron („One su bombe“).

I u ostalim glumačkim kategorijama nije bilo iznenađenja. Oskar za najbolju žensku sporednu ulogu pripao je Lori Dern za film „Bračna priča” (nominovane su bile i Keti Bejts („Ričard Džul„), Skarlet Džohanson („Džodžo zec“), Florens Pag („Male žene“), Margo Robi („One su bombe“)), dok je Bred Pit nagrađen za sporednu mušku ulogu u filmu „Bilo jednom… u Holivudu”.

Pit je napokon dobio glumačkog Oskara (ima već jedno priznanje kao producent filma „12 godina ropstva„). Za ovu ulogu već je dobio nagrade Zlatni globus i BAFTA, a tokom čitave sezone dodele filmskih priznanja njegovi govori bili su najzanimljiviji deo ceremonija da su ga čak pitali da li mu neko piše tekstove za njih. Ovaj put je počeo rekavši da ima samo 45 sekundi, što je više nego što je Senat dao DŽonu Boltonu.

„Mogao bi Tarantino da snimi film o tome a da na kraju odrasli urade pravu stvar“, izjavio je Pit aludirajući na suđenje Donaldu Trampu u američkom Senatu.

Glumac se emotivno zahvalio reditelju, ali i dugogodišnjem prijatelju Leonardu Dikapriju, te Ridliju Skotu i Đini Dejvis, koju su mu dali prvu šansu ulogom u filmu „Telma i Luiz“.

„Bilo jednom u Holivudu – nije li to tačno“, kazao je Pit, koji je nagradu posvetio svojoj deci. Pored njega nominovani su bili i Tom Henks („Divan dan u komšiluku“), Entoni Hopkins („Dvojica papa“), Al Paćino („Irac“), Džo Peši („Irac“).

Film „Bilo jednom… u Holivodu” osvojio je Oskara i za najbolju scenografiju, dok je ostvarenju sa najviše nominacija, „Džokeru“ Toda Filipsa (čak 11), pripalo uz nagradu za glavnu mušku ulogu, još i priznanje za najbolju muziku.

Oskar za najbolju pesmu otišao je u ruke Eltonu Džonu za numeru (I’m Gonna) Love Me Again iz filma „Roketman”.

Film „1917” dobio je Oskara za specijalne efekte, a ostvarenju Sema Mendeza, koji je bio glavni favorit za najvažnije nagrade, pripale su i zlatne statuete za najbolju fotografiju i miksovanje zvuka.

Nagrada za šminku dodeljena je filmu „One su bombe”, dok je za montažu i zvuk nagrađeno ostvarenje „Ford protiv Ferarija”.

Za najbolji dokumentarni film proglašen je „Američka fabrika” Stivena Bonjara i Julije Rejčerd, dok je za najbolji adaptirani scenario statua otišla u ruke Taiki Vaititiju za „DŽodžo zeca”.

Oskara za kostim dobio je film „Male žene”, a za najbolji kratkometražni animirani film – Metju Čeri i Keren Rupert Toliver za „Hair Love”. Poput svog prethodnika i nastavak hit crtaća „Priča o igračkama 4“ osvojio je priznanje za najbolji animirani film.

Kao i do sada i ovogodišnja ceremonija protekla je u ukazivanju na potrebu za tolerancijom, razumevanjem različitosti i rodne ravnopravnosti.

To su činili i dobitnici ali i prezenteri, kako na crvenom tepihu, tako i na sceni, počevši od Natali Portman, koja je na svom mantilu imala ispisana imena rediteljki koje se nisu našle među nominovanima, do komičara Stiva Martina i Krisa Roka, koji su istakli da se mnogo toga promenilo od početaka dodele nagrada Američke akademije do danas.

„Tridesetih godina nismo imali nijednog crnog kandidata, a sada imamo jednog. Veliki napredak“, istakli su glumci.

Bez nagrada za „Zemlju meda“

Severnomakedonsko ostvarenje „Zemlja meda“ nije osvojilo nijednog Oskara, iako je bilo nominovano u dve kategorije – za najbolji međunarodni film i za najbolji dokumentarac. Dve nominacije za film u režiji Tamare Kotevske i LJubomira Sefanova ipak su ogroman uspeh, ne samo za severnomakednosku kinematografiju, nego za filmsku industriju u celom regionu.