Biblijska alegorija Sodome i Gomore

Ova opera je, uz ”Operu za tri groša”, jedno od najpoznatijih dela kompozitora Kurta Vajla. On je za orkestraciju ovog dela, za razliku od ranijih, izostavio gudačke instrumente i umesto njih utkao različite limene duvačke instrumente, da bi naglasio duh muzike igre/plesa (Tanzmusik) 20-ih godina prošlog veka.

Ova opera u tri čina je praizvedena 9. marta 1930. u Lajpcigu. Za vreme njenog praizvođenja nacionalsocijalisti su pokušali da je prekinu jer je kompozitor bio Jevrejin, a Bertolt Breht važio za izdajnika. Došlo je do incidenta, ali opera je ipak izvedena do kraja.

Nova inscenacija u Komičnoj operi poverena je Beriju Koskom, a muzički part dirigentu Rolandu Klutingu.

U jednom od najradikalnijih i najpoznatijih operskih dela muzičkog teatra 20. veka nastupio je tenor Erik Laporte kao DŽim Mahoni i sopran Alma Sad kao DŽeni Hil. Trojica mangupa u bekstvu od policije osnivaju u pustinji grad Mahagoni. Taj grad bi trebalo da bude ”obećana zemlja”, grad utopije i bezmernog greha – jer ništa manje do prodaja alkohola i ljubavnih usluga treba da osiguraju protok novca: ždranje, seks, boks, pijančenje – čine motor Sodome i Gomore.

Ova opera je nastala gotovo istovremeno sa Arnold Šenbergovom operom ”Mojsije i Aron”, koja se takođe odnosi na Mojsijevo Petoknjižje. Opera i anti-opera ”Uspon i pad grada Mahagonija” tematizuje grad kao klopku ljudske egzistencije putem biblijskih slika.

Mnogi režiseri su na ovom tvrdom orahu polomili zube tražeći rešenje za ovo ključno delo muzičkog teatra 20. veka. Mnogi su pogrešno razumeli linije prodora i njihovog značenja.

Mahagoni privlači kopače zlata iz Aljaske koji u svom mukotrpno zarađenom blagostanju žele da uživaju. Među njima je DŽim Mahoni, kome to nije dovoljno, te poziva na anarhiju, te je ždranje, pijančenje i kurvanje sav program u Mahagoniju odnosno Sodomi i Gomori.

Ali ono što je, u Brehtovoj optici, kapitalni greh kapitalizma je ostati bez kapitala, te će kao bekrijaš i prevarant DŽim biti osuđen na smrt. Uz spektakularnu buku i bes ova Vajlova opera je inscenirana kao parodija onoga što se zove ”american way of life”, uz kockanje u travestiranom, vašarskom maniru.

U ovome je Beri Koski uzdržan: on izostavlja sve groteskne orgije i fokusira se na biblijske konotacije kod Brehta. Otuda je prvi čin: Sodoma i Gomora starozavetni motiv sa uraganom i tajfunom kao zlom i nevoljom, drugi čin predstavlja varijantu stradanja, pasija i muka, kada DŽim bude izneveren od onih koji su mu bili bliski i na kraju, poput Hrista, bude ispustio svoju dušu.

Hor ima glavnu ulogu, te se u kostimografiji ne razlikuje od ostalih protagonista i solista u masi, osim DŽima Mahonija. Svi su odeveni u svakodnevnu odeću, dok Mahagoni ne postane neka vrsta Las Vegasa, tada će svi nositi crne kostime sa blještećim šljokicama.

Na kraju će svaki horista i horistkinja zariti nož u osuđenog i palog DŽima. Ovo je teško podnošljiva slika pobede egoizma nad idejom društvene solidarnosti.

Fascinirajuća inscenacija Berija Koskog koju nosi nekadašnji ”pevački kolektiv” Komične opere, koji se danas nazivaju ”horski solisti”.

Nadin Vajsman trijumfuje u ulozi udovice Begbik, Jens Larsen kao Trojiči Mojsije, Alam Sade kao DŽeni, koja se zarad hleba odala prostituciji.

Alen Klajton kao DŽim Mahoni dominira svojim svetlim herojskim tenorom tražeći smisao svog bivstva.

Grandiozna postavka Berija Koskog koja će još zadugo ostati formula majstorskog sklada u odnosu patosa i distance. Zasluženo klicanje i ovacije berlinske publike.

Rekonstrukcija za 75. godišnjicu

Komična opera Berlin (Komische Oper Berlin) ima od avgusta 2022. na svome čelu dvostruki vrh – Suzanu Mozer i Filipa Brekinga u svojstvu dvostrukih intendanata ove operske kuće u Berenštarse u Berlinu. U njihovoj prvoj sezoni je značajan jubilej – 75. godišnjica ove renomirane operske kuće. Oboje su bili u poslednjih 15 godina saradnici dvojice bivših intendanata – Homokija i Koskog – te su savršeno pripremljeni za predstojeću sanaciju ovog zdanja. Za vreme saniranja će Komična opera biti smeštena u ”Šiler teatru”. Otuda će sezona u 2023. biti u znaku ”rastanka i preokreta” kroz program muzičkog pozorišta širokih faseta – od operskog manifesta 20. veka ”Intolleranza 1960” Luiđija Nona do perfektne zabave ”La Cage aux Folles” u inscenaciji Berija Koskog, festivala ”Schall&Rausch” sa opulentnim baroknim završetkom za gala-festival povodom 75. jubileja.