“Pavić od Š do A” u Kladovu

Dvojezičnu multimedijalnu izložbu čini 30 slova koja nisu složena ni azbučnim ni abecednim  redom, uveličane tarot-karte kao i video-prezentacija Pavićevih dela i rukopisa, između ostalih i prvog primerka „Hazarskog rečnika“.

Milorad Pavić, prozni pisac, pesnik, prevodilac, istoričar srpske književnosti, stručnjak za barok i simbolizam, univerzitetski profesor, član SANU inspirisao je autorski tim Biblioteke grada Beograda: Vladislavu Ivković Marković, Isidoru Injac i Marjana Marinkovića i tako je nastala ova zanimljiva i autentična izložba.

-Trudili smo se da pratimo tu postmodernističku poetiku Milorada Pavića. Znate da je on na neki čudan, hermetičan način, izvrnuto posmatrao tako da je mnogima  komplikovan za razumevanje. Izložba između ostalog ima za cilj i da ubedi čitaoce da nije komplikovan, da je vrlo lepo igrati se njegovim tekstovima, i eto nas u Kladovu da Kladovljanima  ponudimo tu mogućnost. – rekla je Isidora Injac.

Posetioci izložbe koja je inače otvorena do 16. aprila osim dizajniranih slova koja  predstavljaju svojevrsnu refleksiju romana “Hazarski rečnik” mogu da vide i tarot karte koje je za Pavićev roman “Poslednja ljubav u Carigradu” uradio  Pavićev sin, inače akademski slikar, a izložba ima i svoj zvučni deo – muziku Maksa Bruka omiljenog Pavićevog kompozitora.

Osmišljena u duhu njegovih dela kojima je nudio igru duha i reči, poigravao se maštom i tarot kartama izložba “Pavić od Š do A” nudi posetiocima da se poigraju i imaju svoj, sopstveni doživljaj.

Otvaranje izložbe bilo je prilika da se Biblioteka “Centar za kulturu Kladovo” uručivanjem Povelje zahvalnosti direktorki Biblioteke grada Beograda Jasmini Ninkov zahvali za dugogodišnji doprinos razvoju kulture opštine Kladovo.

-Decenijska uspešna saradnja najveće javne Biblioteke u Srbiji i jedne od najmanjih, u unutrašnjosti Srbije – u Kladovu, odličan su primer decentralizacije kulture i uspešno programskopovezivanje dve ustanove kulture.  – rekla je direktorka kladovske biblioteke Žaklina Nikolić.

Podsećajući da je bibliotečka najrazvijenija i najveća kulturna mreža u Srbiji i da su biblioteke pola kulture u Srbiji, Jasmina Ninkov je istakla da su biblioteke u našoj zemlji vrlo aktivne kao mali kulturni centri i da to potvrđuje primer Biblioteke u Kladovu koja je zahvaljujući svom dobrom radu poznata u bibliotekarskim krugovima.