Pazite šta želite, možda se i ostvari – 25 godina filma „Đavolji advokat“

Za one koji ne znaju, u pitanju je film u kome glavne uloge tumače Kijanu Rivs, Al Paćino, Šarliz Teron i Koni Nilsen, a koji je inspirisan epom Izgubljeni raj Džona Miltona, Geteovim Faustom, ali i Danteovim Paklom. Svima njima zajednički je lik Đavola, poznat pod ovim ili onim nazivom, koji umnogome utiče na radnju.

Ovaj film nastao je na osnovu istoimene knjige Endrua Nidermana, a režirao ga je Tejlor Hakford. Sve to došlo je nakon mnogo muka da on uopšte bude adaptiran za filmsko platno, jer je ceo ovaj proces trajao skoro jednu celu deceniju.

U jednom trenutku, trebalo je da film režira Džoel Šumaher, kasnije ozloglašen zbog dva filma o Betmenu, a glavnog lika je po njemu trebalo da tumači Bred Pit. Međutim, usled mnogih začkoljica, rediteljska palica je pripala Nidermanu, a Kijanu Rivs je odbio ulogu u filmu Brzina 2 da glumi u ovom ostvarenju.

Kako ne bih otkrivao previše onima koji nisu gledali film, recimo da je njegova glavna tema iskušenje i pitanje da li postoji granica po pitanju postupaka koje bismo napravili kako bi nam se ostvarile sve želje. A sve to pod budnim okom Đavola, koji vuče sve konce kako bi dobio ono što želi.

Mladi advokat željan uspeha po svaku cenu ne postavlja pitanje da li neki ljudi jednostavno ne mogu da se iskupe i lakoverno ulazi u svet velikih, a praznih obećanja. Sve to je pod nagoveštajem slave i glamura, a po cenu poverenja njegove žene, koja postaje sve izolovanija i paranoičnija.

Da li sam već spomenuo da je u pitanju horor? Samo što Đavo i njegove manipulacije nisu ono najstrašnije u njemu, već razvoj pohlepe, nepoverenja, požude i svih ostalih grehova koji u glavnom liku sve više dolaze do izražaja kako vreme odmiče.

Ima tu i puno sličnosti sa Predskazanjem i Rozmarinom bebom, jer postoji demonsko prisustvo, neobjašnjivi događaji, a spominje se i Antihrist. Ukoliko vam to nije zagolicalo maštu, recimo i to da je Al Paćino bio optužen da se previše uneo u ulogu i da je pokvario utisak nakon fenomenalne role u Doniju Brasku.

Film je po izlasku bio veoma uspešan i završio je drugi iza još jednog horora, Znam šta ste radili prošlog leta, jer je to sve bilo pred Noć veštica. Kritičari nisu bili previše oduševljeni onim što su videli, a pored zamerki na račun Paćina, uputili su ih i na račun toga što je film hteo da bude previše „grišamovski“ i što je na kraju sve rečeno eksplicitno, a ništa nije ostalo neobjašnjeno.

Mada, ako uzmemo u obzir da su mnogi otkrili ovaj film tek naknadno, tokom jedne od brojnih televizijskih repriza i ga se danas, četvrt veka kasnije, rado sećaju, ipak postoji nešto što se zadržava kao trajni osećaj i pouka. A čini se i da je Kijanu napravio dobar izbor kada je odustao od nastavka Brzine.

Bilo da je to pitanje koja je cena ostvarenja svih želja, da li svi mogu da postanu neka vrsta palog anđela baš poput Lucifera ili nešto treće, u ovom filmu ipak još uvek postoji štošta za analizu i puno toga je, nažalost, i dalje veoma relevantno, tako da se mnogi mogu prepoznati u tome. Sad samo još da konačno shvatimo gde se krije taj Đavo i u kom obliku, kako ga ne bismo više slušali.