Pečat varoši sremskokarlovačke pesnicima Pavloviću i Raduloviću

Prestižna književna nagrada Pečat varoši sremskokarlovačke, koja postoji već četrdeset godina, jednoglasnom odlukom ovogodišnjeg žirija Brankovog kola (Krstivoje Ilić, Jelena Aleksić i Nenad Grujičić), nagrada za najbolje pesničke knjige između dve septembarske manifestacije, pripala je akademiku Miodragu Pavloviću (na fotografiji levo) za knjigu pesama „Rajske dveri“ (Zavod za udžbenike, Beograd, 2007) i Selimiru Raduloviću (desno) za knjigu poezije „Gde Bogu se nadah“ (Narodna knjiga/Alfa, Beograd, 2006), saopšteno je iz Brankovog kola.
U obrazloženju žirija, između ostalog piše da nova knjiga pesama Miodraga Pavlovića, „Rajske dveri“, donosi, u bogatoj poeziji ovog uglednog autora već uveliko ukorenjene i prepoznatljive, svetove, teme i motive u znaku stiha – „Treba mi jedna reč/koja u sebi sadrži/mnoga značenja“. Eklektički otvorena, u koncentričnim krugovima mnogostrukih značenja, Pavlovićeva poezija, uvek i nanovo, preispituje ulogu i stalnost pesničkog govora u menama civilizacije, a time otvara i pitanja o ljudskoj opstojnosti kroz prizmu palimpsestnih tragova kulture. O svakodnevnom i nevidljivom, o prolaznom i večnom, o jeziku i svetu, o iskušenju i podvigu, o svemu što čoveka čini večitim izgnanikom „iz raja“, Pavlović razastire rešenja u različitim oblicima slobodnog stiha koji metamorfira u svojevrsne prozoide i lirske eseje. Intelektualna i višeslojna, mudra i mistična, knjiga „Rajske dveri“ Miodraga Pavlovića, predstavlja građevinu čiji su se temelji maternjeg jezika i kulture sabrali upravo u poeziji kao najvišem obliku duhovne pismenosti.
Knjiga, pak, izabranih pesama Selimira Radulovića, „Gde Bogu se nadah“, po mišljenju žirija, na koncilijantan način predočava autorovu razvojnu putanju kroz neveliki broj naslova. Počev od „loma jezika“ iz prvenačkih pesama, koji je jedno vreme potresao srpsku pesničku scenu, pa preko „pevanja i mišljenja“ na fonu moći komparativnog stihotvorstva i njegovog udela u rođenom jeziku, u znaku amblema „poeta doctus“, sve do „čiste poezije srca“ psalmično-himničnih uznesenja tipa, „u knjigama ne nađoh ništa“, dosadašnje pesništvo Selimira Radulovića iznedrilo je svoj čvrsti luk upravo na trima predočenim premisama. Najdominantniji – motiv oca (spiritus pater), iz središnje faze pevanja, našao se, u najnovijoj, u istoj tački sa apsolutnim Ocem, teološki određenim, Stvoriteljem sveta. Otuda, poezija Selimira Radulovića, u najsvežijim ostvarenjima, uzima biblijsku podlogu kao neiscrpnu mogućnost za autorske lirske i duhovne uzlete u kojima će dominirati molitvena supstanca jezika i religiozno osećanje sveta.
Ovogodišnja nagrada Pečat varoši sremskokarlovačke, rad vajara Milana Trkulje, svečano će biti uručena laureatima tokom 36. izdanja Brankovog kola koje će trajati od 7. do 17. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu.