Pedeset godina kultnog romana „Peščanik“: Magična porodična saga Danila Kiša i pismo iz logora kao poslednji trag postojanja čoveka u istoriji

„Peščanik“ je nastao posle dva rana piščeva romana, „Mansarde“ i „Psalma 44“, kao i romana „Bašta, pepeo“, i kao središnji član piščeve porodične trilogije, on zaokružuje porodični ciklus koji je Danilo Kiš sa sebi svojestvenom ironijom nazivao i porodični cirkus.

„Peščanik“ je jedna od ključnih knjiga Danila Kiša, o ovom romanu napisan je veliki broj studija i eseja na različitim jezicima, i to je jedno od Kišovih remek – dela o kojem se najviše pisalo u književnoj kritici, podseća kritičar Gojko Božović, urednik izdavače kuće Arhipelag, koja već desetak godina objavljuje nova izdanja ovog romana.

„Peščanik“ je i jedna od najprevođenijih Kišovih knjiga – prvi prevod objavljen je 1974. godine na mađarskom jeziku, u izdanju Foruma iz Novog Sada i Evrope iz Budimpešte, da bi potom usledili prevod na albanski, u izdanju Rilindije iz Prištine, poljski, francuski, švedski, rumunski, nemački, španski, holandski, engleski, italijanski, hebrejski, japanski, grčki, finski, bugarski, slovenački, ruski i kinski jezik.

Od početka osamdesetih godina povećava se broj prevoda i različitih izdanja „Peščanika“, interes za ovu knjigu ponovo je oživeo kod izdavača, prevodilaca i čitalaca u različitim kulturama u poslednjih petnaestak godina, i doživela je više izdanja na engleskom, francuskom, nemačkom, španskom, mađarskom i poljskom jeziku.

„Peščanik“ je velika saga moderne književnosti o potrazi za ocem, za vlastitim identitetom, kao i za mogućnosti saznanja o svom svetu i njegovoj istoriji. Jezgro iz koga je proistekao „Peščanik“ sa osobenim romanesknim postupkom u kome se smenjuju poglavlja u formi „istražnog postupka“ jeste očevo pismo nastalo 5. aprila 1942. godine, pre očevog odvođenja u nacistički logor:

– U „Ranim jadima“, taj svet je viđen očima deteta; u romanu „Bašta, pepeo“ pogled se širi kroz pripovedačev pogled; u „Peščaniku“, obojica nestaju, i pripovedanje teži ka gotovo božanskoj objektivnosti. Iako zasnovane na doživljenom, te knjige su prepune dokumentarnih elemenata. Poslednja, „Peščanik“, u celini je egzegeza jednog autentičnog očevog pisma, datiranog 5. aprila 1942. – tako je Danilo Kiš video nastanak i karakter svog slavnog romana – kaže kritičar Gojko Božović. .

„Peščanik“, ističe Božović, zaokružuje tematske linije Kišove porodične trilogije nastajući iz autentičnog nukleusa plaćenog najskupljim ličnim iskustvom, i podseća na njegove reči:

„Pišem jednu antropološku knjigu: na osnovu jedne ljudske kosti, kao da je u pitanju kost kakvog Dinosaurusa ili Tiranosaurusa, pokušavam da rekonstruišem izgled cele te životinje, da svaku kost stavim na svoje mesto, da kosti obložim mesom, da učinim da kroz meso počne kolati krv, da dozovem njen glas (te životinje), njen urlik, da ispitam predele kroz koje se ta životinja, Tiranosaurus ili Homo sapiens, kretala, šta je s kime govorila, gde je i s kim je spavala, šta je sanjala, kakvi su bili klimatski uslovi u vreme njenog postojanja. Ta kost je jedno pismo koje nosi datum 5. 4. 1942. godine“, zapisao je Danilo Kiš.

Potekao iz tako intimno dragocenog dokumenta koji u magiji priče oživljava nastali svet i nestale ljude, „Peščanik“ je, prema Božovićevim rečima, knjiga prelaza od pripovedanja porodične epohe u koje se umešala istorija, prema dokumentarnoj prozi Kišove novelističke trilogije u kojoj su istorijski i društveni procesi dugog trajanja izašli u prvi plan.

Utemeljen u pismu iz logora, kao poslednjem sačuvanom tragu postojanja čoveka u istoriji i, u isti čas, nestanka čoveka pred udarcima svirepe istorije, „Peščanik“ proističe iz „gorkog taloga iskustva“ po kome će biti zapamćen 20. vek.

Kao i druge knjige Danila Kiša, „Peščanik“ je knjiga sa sudbinom – 1972. Kiš je dobio NIN-ovu nagradu za roman godine. Pet godina kasnije, tokom polemike oko „Grobnice za Borisa Davidoviča“, Kiš je, podseća Božović, protestno vratio NIN-ovu nagradu, jer je tadašnja redakcija ovog nedeljnika objavila nekoliko optužujućih napada na njegovu novelističku knjigu i njegov umetnički postupak.