Peđa Mitrović, kardiolog koji muzikom leči pacijente i piše romane: Ja sam Don Kihot koji se bori protiv vetrenjača – pokušavam da se borim za kulturu

Pored svega toga, Mitrović je duže od medicine opčinjen muzikom, koju i danas primenjuje u lečenju pacijenata, a to nije sve čime se bavi.

U razgovoru za Nova.rs, on je pričao tome kako je ušao u medicinu i kako obožava umetnost, a naročito muziku, odmalena.

– Muzikom sam počeo da se bavim u drugom razredu osnovne škole, kada sam upisao violinu u Muzičkoj školi „Mokranjac“, a medicinom tek kada sam upisao fakultet. I verovatno bih bio muzičar da nisam lekar. Muzika je deo mene. Ali, ne samo muzika. Ja sam kao Don Kihot koji se bori protiv vetrenjača – pokušavam da borim za kulturu. Možda će nekom ove reči delovati jeftino, ali pokušavam da pokrijem tri stuba koji su osnova svakog naroda – zdravlje, edukacija i kultura. Ako narod nema kulturu, ne postoji. Setimo se Vinstona Čerčila, koji je, kad su mu, tokom Drugog svetskog rata, tražili da smanji ili čak ukine budžet za kulturu rekao: „Ako ukinemo kulturu, zašta se onda borimo?“ Stalno pokušavam da promenim nešto u ovom društvu, da budem pozitivan, privučem ljude umetnosti – priča Predrag Mitrović, koji je i apsolvent na Fakultetu muzičke umetnosti, ali i na Teološkom fakultetu.

Iako potiče iz ugledne beogradske porodice, u medicinu nije „ušao“ po očevom nalogu. Naprotiv. Otac mu je, priseća se Mitrović, bio očajan kad je upisao Medicinski fakultet, znajući šta ga u ovoj zemlji čeka.

– Ali, medicina je specifičan posao, jer imate pravo da „čačkate“ po čoveku s ciljem da ga izlečite. A kad uspete da ga izlečite, to je neopisiva satisfakcija. Zato je medicina broj jedan za mene. I pored toga što uslovi rada nisu savršeni, ispunjava vas. Pa, mnogi kompozitori, pisci, slikari bili su i lekari. I mirili su dve suprotnosti – jer medicina je egzaktna nauka, a umetnost potpuni antipod, sloboda!

Tu slobodu koju umetnost, naročito muzika pruža, osetio je kad je od tetke za rođendan na poklon dobio ploču grupe Boney M. Bio je tad šesti razred osnovne škole. I poželeo je u tom trenu da „poseduje“ što više muzike.

Danas, mnogo decenija kasnije, ima čak 20.000 ploča i 30.000 kompakt diskova. U tom šestom razredu osetio je i istu tu slobodu slušajući rokenrol. Toliku da ga ni batine nisu odvratile od rokenrola:

– Imao sam novac od džeparca i kupio sam prvu gitaru u jednom beogradskom komisionu, osnovao prvi bend, i krio to od roditelja. Ali, videli su na televiziji delić nastupa iz Dadova, dobio sam batine, a gitaru morao da vratim. Tu ljubav prema rokenrolu usadili su mi moji rođaci, dva brata od kojih je jedan svirao gitaru u grupi Divlji anđeli, a drugi s Bebi Dol, u čuvenoj pesmi „Mustafa“. Iako sam bio klinac, vukli su me na probe i žurke u Dom omladine i SKC. Gledao sam, zahvaljujući njima, iz prve ruke, kako su nastajali Ekatarina Velika ili Disciplina kičme. I kad to doživite, ne možete da se odvojite rokenrola, postane vam opsesija – ukazuje Mitrović.

I posle prvog, školskog benda, pre 34 godine s drugom Aleksandrom Delićem osnovao je alternativnu beogradsku grupu Šablon. Na početku su svirali, uglavnom, obrade:

– Tada smo procenili da je bolje svirati svuda, nego imati album. A kada smo konačno snimili debi album 1997. „Svet je tu“, bio je to nesrećan trenutak za ovu zemlju, inflacija, bedne plate… Ali, opstali smo, održali dvestotinak koncerata, iako se bavimo drugim zanimanjima. Snimili smo i objavili osam albuma, a grupe koje su osnovane kad i mi brzo su nestale. Muziku volim, i ne mogu da prestanem da se bavim njome, i praktično to radim profesionalno. Kad mi neko spočitava zašto se kao doktor „trpam u muziku“, moj odgovor je: „Hajde da vidimo šta je ko uradio – izađi mi na crtu“. Ponekad mi je žao što ne živim od muzike, ali pitam se da li bih mogao…

A, pored muzike, i književnost je deo života našeg živopisnog sagovornika. Nema samo hiljade albuma, već i knjiga. Ne naziva sebe kolekcionarom, no kaže da na svojim policama i koje kuda ima oko 6.000 knjiga.

Gotovo svaka od njih podseća ga na neki trenutak u životu i mnogima od njih se često vraća. I sam je autor nekoliko romana. Sve je počelo kad je nekoliko decenija bavljenja medicinom „spakovao“ 2006. u prvi roman – „San urgentne noći“.

– Moj prvi roman nastao je slučajno. Kad radite u prijemnoj ambulanti – to je neopisivi haos. I kad god bih imao pauzu zapisivao sam te neverovatne, groteskne situacije da ih ne bih zaboravio. I te moje beleške su stajale na stolu, a kad su ih moje kolege pročitale, ponukale su me da probam da ih objavim u knjizi. Iako sam bio skeptičan, odneo sam rukopis u izdavačku kuću „Filip Višnjić“ i rešili su da ga objave. I knjiga, čiji je naslov aluzija na Šekspirov „San letnje noći“, odlično je prošla, doživela na desetine izdanja. Publiku, očigledno, zanima šta se dešava u bolnici, pogotovo što sam sve te situacije opisao na satiričan način. Vrlo brzo je snimljena i serija po romanu, sa dvadesetak epizoda. Bila je to prva serija tog tipa na Balkanu – seća se Mitrović, a ogromno interesovanje za prvi roman ohrabrilo ga je da napiše drugi „Ne sviđa mi se da ti bude prijatno“, u kojoj je opisao noći u koronarnoj jedinici, pa one u sali za kateterizaciju u trećoj knjizi „Sve je dobro što se urgentno svrši“, da bi „Laguna“ 2020. objavila i Mitrovićev „Pun pansion“ (s podnaslovom „Bilo jednom u Urgentnom centru“).

A ako sve ono do sada pobrojano što Predrag Mitrović radi u životu nekom nije dovoljno da se zaprepasti – ima još nešto… Naime, više od dve decenije proučava primenu muzike u lečenju pacijenata s bolestima srca. Otuda projekat „Muzika leči“.

– S Aleksandrom Paladin sam godinama istraživao kako muzika leči i napravili smo novi sistem „Kvantitativna muzikoterapija“. Kad popijete lek, vi ga možete istog časa izbaciti iz organizma, i on će i tad delovati bar 30 odsto. A muzika deluje tako na vaš organizam da ne možete da joj pružite otpor. Muzikoterapija postoji još od vremena Platona, i antičke Grčke, primenjuje se i u psihijatriji već godinama. Postavlja se pitanje koju muziku puštati pacijentu, ali suština je u u tome da ne postoji pravilo. Ne treba čoveku naturati da sluša muziku koju ne voli, jer mu se ubrzava rad srca, skače pritisak. Svako od nas, uglavnom, sluša po jedan ili dva muzička žanra, ali na naš organizam deluju tri-četiri. Bitno je da muzika bude u tempu našeg srca, da to ne budu hitovi, već instrumentalna muzika, nikako ona koju ne voli pacijent. U suprotnom mu se ubrzava rad srca, povišava pritisak. Muzika i te kako utiče na naše zdravlje – zaključuje čovek koji je u istom danu i doktor, i profesor, i basista, i gitarista, i kompozitor, i književni autor, izdavač, radijski voditelj…

Ceo intervju možete pročitati na sajtu Nova.rs.