Performansom „Hod zastava“ otvorena izložba „Ukrštanje“ Mihaela Milunovića

Performansom „The Walk of Flags“ /Hod zastava koji si izveli članovi Bitef Dance Company, juče je u Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića otvorena izložba „Ukrštanje“ Mihaela Milunovića.

On je istakao da „Ukršntanje“ za njega posebna izložba zato što je možda po prvi put objedinio sve ono što umetnički predstavlja njegov svet.

„Pristupio sam ovom projektu, promišljajuci prostor Legata Čolakovic, u njegovom arhitektonskom i istorijskom kontekstu, i zatim konceptualno objedinio radove koji su nastali specijalno za njega“, istakao je Mihael Milunović.

Izvođači performansa „Hod zastava“ Tamara Pjević, Branko Mitrović i Jakša Filipovac nosili su kostime koje je za ovu priliku specijalno osmislio dizajnerski duo LDMK Goran Pejkoski i Nikos Fakoutas.

Osvrnuvši se na saradnju s Mihaelom Goran Pejkoski je rekao da voli rad ovog umetnika i njegov simbolistički pristup.

„Bilo je divno raditi s njim, jer vam daje slobodu. Ponekad vam je potrebno da vas neko vodi i reaguje na ono što radite. Moj posao je bio da razumem njegov svet. Bio sam prijatno iznenađen, jer većinu slika nisam video ranije. Poznajem njegov stil i znam priču, tako da je bilo interesantno videti kako se sve zajedno uklapa.“

Otvaranju izložbe prisustvovali su mnogobrojni ugledni domaći i internacionalni gosti iz sveta umetnosti – kostimograf i dizajner Nikos Fakoutas, član borda Tate Modern galerije Patrick Hessel, Matthieu Lelievre, kustos Muzeja savremene umetnosti u Lionu, kustos i influenser Christopher Michaut, slovački umetnik Peter Cvik, galerista Patrik Steinhauser, umetnička direktorka Jovana Ilić, i mnogi drugi.

Dr. Julia Tatiana Bailey, direktorka Muzeja Rudolfinum i specijalista za hladnoratovsku vizuelnu umetnost i odnose između umetnosti, politike, pokreta otpora i ljudskih prava, povodom otvaranja izložbe je istakla:

„Sa Mihaelom me je upoznao njegov galerista Patrick Steinhauser, koji je smatrao da bi to bio susret srodnih umova. Fascinirana sam Mihaelovim filozofskim pristupom i njegovom sposobnošću da kombinuje savremeno i istorijsko, da iskoristi sopstvenu umetnost kako bi razumeo sadašnji trenutak, da referiše na čitavu vizuelnu kulturu sadašnjosti i prošlosti. Njegova umetnost je veoma dopadljiva i atraktivna, ali kada provedete dosta vremena sa njom, osećate i njen uznemirujući aspekt. Mihael kombinuje razigranost, pa čak i misteriozan način predstavljanja svog rada, sa nečim što je veoma preteće i opasno. Ta jukstapozicija različitih senzacija u njegovom radu je zaista moćna“.

Poslednje tri decenije, koliko je prisutan i aktivan na domaćoj i međunarodnoj umetničkoj sceni, Mihael Milunović svoju praksu vezuje za kontinuirana eksperimentisanja sa različitim likovnim disciplinama i vizuelnim izrazima, dok tematska interesovanja najšire usmerava na istraživanja istorijskih i savremenih fenomena manifestovanja sociopolitičkih, kulturnih i ideoloških sistema i konteksta.

Milunovićevo temeljno proučavanje društvene i vojne istorije, mitologijâ, religijâ, raznolikog umetničkog nasleđa, nauke, sfera popularne i masovne kulture otvorilo mu je prostor trajnih mogućnosti u reinterpretacijama divergentnih vizuelnih, idejnih, narativnih sadržaja, na kojima gradi i dalje konceptualno razvija vrlo specifičan likovni vokabular i autorsku poetiku.

Između snova i katastrofa – mogla bi se ukratko tematski sažeti i opisati Milunovićeva serija radova koja nastaje u proteklih deset i više godina, a kojoj pripada i najnovija produkcija slika, crteža, objekata i instalacija predstavljenih na aktuelnoj izložbi, koncipiranoj u nekoliko ambijentalnih celina uključujući i dvorišni deo Galerije – legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Umetnikova suptilna kritička zasecanja u društvenu realnost savremenog globalnog sveta ozračenog kapitalom, koji ne ostavlja gotovo nikakvu perspektivu u pogledu humane budućnosti, traverziraju preko teritorije turbulentnih epoha, društvenih uspona i padova, otkrića i destrukcija, herojskih vremena i umrtvljenih simbola, kolektivnih činova vere i usahlih ideologija, naučnih dostignuća i ekstinkcije vrsta, sve do utopijskih vizija i košmarnih stvarnosti.

Mihael Milunović je rođen 1967. godine u Beogradu.

Diplomirao je na odseku slikarstva, u klasi prof. Mome Antonovića, na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1992.

Magistrirao je na istom fakultetu 1995. godine.

Specijalizirao je slikarstvo u klasi prof. Vladimira Veličkovića na L’Ecole Nationale Supérieure des Beaux-Arts de Paris (1995–1996).

Prepoznat kao umetnik, postao je laureat Fondacije Renoir (radio je i živeo u ateljeu Pierre-Augusta Renoira).

Predavao je na umetničkim akademijama u Parizu, Sent Etjenu i na Cetinju.

Od sredine 1990-ih Milunović je učestvovao na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Beogradu, Parizu, Napulju, Kaselu, Milanu, Amsterdamu, Poznanu. Njegovi radovi se nalaze u prestižnim muzejskim zbirkama, među kojima su: MUMOK, Beč, Austrija; Muzej savremene umetnosti, Beograd, Srbija; Palazzo Forti, Verona, Italija; Musée d’Art et d’Industrie, Saint-Étienne, Francuska; Zbirka Wiener Städtische, Beč, Austrija; Kolekcija Solo, Madrid, Španija; Kolekcija Azraq, Maroko; Muzej Zoya, Slovačka; Muzej Deji, Nandžing, Kina; Kolekcija LVMH, Francuska; Kolekcija Siemens, Austrija, kao i u mnogim privatnim kolekcijama.

Bio je kustos i organizator više izložbi kao i urednik programa „Obojeni svet” u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu (2006), zatim umetnički direktor drugog Mikser festivala (2010), itd.

Objavio je više kritičkih tekstova iz oblasti savremene umetnosti, putopisa, eseja i tekstova za kataloge. Državljanin je Francuske i Srbije. Živi i radi na relaciji Pariz – Beograd.