Foto: Nikola PavlovićImali smo utisak da radimo nešto savremeno jer montirani politički procesi su stvari današnjice. Više nemamo Austrougarsku, ali imamo neke druge imperije koje će se, shodno svojim ciljevima, uvek pozivati na vladavinu prava, a u praksi će sprovoditi onakve procese, rekao je Kosta Peševski, jedan od scenarista filma ,,Ime naroda“ danas u okviru Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji i dodao da je ovo pre svega film o borbi za prisajedinjenje Vojvodine Srbiji, ali i biografska priča o Svetozaru Miletiću.
„Prva verzija scenarija je imala hiljadu strana i trebalo je da bude televizijska serija, koju je pisao Milovan Vitezović, od 10, 12 epizoda u maniru onih starih holivudskih biografskih filmova čija radnja počinje kada glavni lik ima 2, 3 godine, a završava se Miletićevom smrću. Kada smo došli do toga da ovo neće biti serija nego film tražili smo način da od tog materijala napravimo celovečernji film”, objasnio je Peševski sa kojim je bila i Nada Savić, koordinatorka produkcije filma.
Naveo je i da je problem u tome što je Svetozar Miletić umro 1902. godine, a prisajedinjenje se desilo 1918. godine i tu borbu su završili njegov zet i ljudi oko njega i da su izvukli najbitnije epizode njegovog života koje se referišu na političku borbu.
Kada je njegova biografija u pitanju, izvučen je peti čin njegovog života kada je on razvlašćen u Novom Sadu, uhapšen i protiv njega je sproveden montiran politički proces.
„U jednom toku pratimo dešavanja iz 1918. godine u kojoj se dešava ostvarenje tog njegovog cilja, kada on već odavno nije živ i deo koji prikazuje kako se u jednoj imperiji, jednoj monarhiji kažnjavaju ljudi koji se bore za neke ciljeve koji su kontradiktorni ciljevima te monarhije”, dodao je Peševski.
O liku Jovana Jovanovića Zmaja rekao je da ga istorija najviše pamti kao književnika, pesnika i da zna se da je bio lekar, a ne toliko da je on bio i poznati politički aktivista, poslanik u ugarskom parlamentu i jedan od najbližih saradnika Svetozara Miletića, a to je bio jedan od najbitnijih delova karijere Jove Zmaja.
„Ali, eto, nekad je umetnost veća od politike i on je više zapamćen kao pesnik i književnik”, zaključio je jedan od scenarista filma.
Nada Savić je rekla da se film snimao na više lokacija u Vojvodini i to je bilo izazovno i za ekipu i rad na tom zahtevnom i obimnom projektu. Zadovoljna je kako je završen i primljen kod publike uz žaljenje što je njegov bioskopski život poremećen pandemijom.
Po njenom mišljenju glavnik lik filma je zapravo Milica Miletić, Svetozareva ćerka, jer se preko nje lome sudbine njenog oca, muža, zemlje i ona je ta koja otkriva istinu koja se desila njenom ocu i istinu o montiranom procesu i koja zapravo proživljava tu tragediju zajedno sa narodom.
„Pomagala je ratnu siročad, rizikovala je svoj život, slobodu, spašavala je muža i oca braneći njegovu i čast svoje zemlje” istakla je Savić.
Na pitanje Danasa zašto u filmu nema i mađarskog jezika, Nada Savić je odgovorila da misli da bi to dodatno zbunjivalo gledaoce i da bi uvođenjem još jednog jezika stvar zakomplikovala.
Kosta Peševski je dodao da strani jezik u bilo kom filmu u velikoj količini ne izgleda lepo i to je bila stvar umetničke odluke o kojoj su diskutvali.
„Sigurno su naši poslanici znali mađarski i komunicirali sa drugima, kao što su i predstavnici monarhije zastupljeni u Novom Sadu znali srpski, a ovo je domaći film. Dvojezičan film je problematičan zbog koncepcije. Stvar je filmskog jezika – doneta je odluka da unutar sveta filmske priče oni svi govore na jednom jeziku da bi film bolje komunicirao sa publikom i to je nužno, zapravo”, zaključio je.
U toku su pregovori da se serija emituje na RTS-u.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
