Pesma za koju je Bajaga bio skeptičan da će postati hit: Evo kako je nastao hit „Dodži kod Kize“?

Vladimir Đurić Đura i Milutin Petrović su možda široj publici postali poznati nakon delovanja njihove grupe, ali ta dva EP-a i jedan album su napravili pravi bum u svoje vreme i bili su pravi pokretač njihovog daljeg delovanja. Uz nekoliko velikih hitova koji se i dalje vrte na radio stanicama zbog kojih, kako su nam rekli i dalje dobijaju čekove od Sokoja na kraju godine. Spremaju nam „Heroji“ svašta novo u skorijoj buudućnosti, ali prvo smo se vratili na staro.

Priča o osamdesetim u Beogradu je i dalje jedna od glavnih tema pop kulture na ovim prostorima. Na ovaj ili onaj način. Milutina cela ta priča smara. Đuru ne. Đura će kroz čitav taj proces i proći sa svojim gostima u podkastu koji kreće uskoro na City Magazine.

„Osamdesete su meni bila važne jer sam tad bio mlad, a kad si mlad misliš da svašta nešto umeš i možeš. Ta vrsta entuzijazma i energije je nezamisliva. Sve si želeo da isprobaš“ rekao nam je Đura odmah na početku, ali Milutin se i nije baš slagao:

„Ekstremno me sve to smara, borac sam protiv priče o žurkama osamdesetih i muzike osamdesetih, sem kad smo mi u pitanju, o tome volim da pričam (smeh). Kad se tako stvari romantizuju, osećaš se malo falsifikovano. Ali ima u toj epohi mnogo lepih i sjajnih stvari o kojima treba da se priča, a ne o nekakavim žurkama Crvene Jabuke u Beogradu koje nisu ni postojale.

Pošto su se složili o čemu vole da pričaju, krenuli su o istorijatu svog benda i okupljanja:

“ Heroje sam napravio sa 25 godina“, priča nam Đura, „prvu postavku benda sam zamislio kao neku vrstu pozorišnog projekta, sa osam ljudi. Posle se pojavio Milutin. Bilo je tu raznih zanimljivih ljudi i instrumenta, i klarinet i violina, Lenka Udovički je npr plesala i bila prateći vokal. Zvuk je bio neobičan, radikalan u odnosu na sve. Te neke prve pesme su bile pune energije. Nalazili smo se u rokerskom jezgru, i sećam da sam napravio prvi koncert u Dadovu, a onda smo bili predgrupa Partibrejkersima, na velikoj sceni u SKC-u. Ljudi su bili oduševljeni iako smo svirali samo četiri pesme.“

Petrović je stigao kasnije, ali dobro su se snašli odmah od početka:

„Od gimnazijskog vremena film i muzika su mi uvek bili kao jedno, iako su mi stalno tražili da se opredelim za jedno ili drugo. Kad sam studirao režiju, imao sam bend koji se zvao „Stalker“.Međutim, kad sam došao u Heroje, to je već bio Đurin bend. Kao što su Bitlsi bili Lenonov bend, a Makartni je došao. Mi smo se intezivno družili i pričali samo o pesmama i muzici“, na šta je Đura dodao da su članovi dotadašnjeg benda bili uglavnom amateri, i da tek sa Milutinom dolaze i pravi muzičari poput Miše Savića, Čeje (rade Bulatović), Vda.

Prvo je izašao singl „Kiza rok“, a nakon toga i ceo album „88“, koji je producirao Bajaga. Pesma „Kiza rok“ je verovatno najveći hit benda, iako su probali da me ubede da je „Zgromiću ti ja“ možda veći. Uputio sam ih da premere na radio stanicama danas koja se pesma više pušta, pa će im se samo reći. Pesma „Kiza rok“ je nastala zahvaljujući Milutinovom psu:

„Imao sam boksera koji imao 6,7 meseci. I kao što je posao svakog ko ima malog psa, pokušava da ga navabi da dođe. I onda sam ja to beskrajno ponavljao, a pošto sam ja Dorčolac, onda sam dodao to dž. I uz gitaru je to nastalo“, a Đura je dodao da je Bajaga u početku bio skeptičan da će ta pesma postati hit.

Taj EP je bio i specifičan. jer ga je pratila art akcija „Hiladu omota“. Svaki omot singlice je unikatan, jer je naslikan na hepening žurci „Heroja” u Beograđanci gde su poznate ličnosti crtale omote. Od Koste Bunuševskog i Srđana Šapera do Olivera Mandića i Bore Đorđevića, svi su bili tu.

Album sledeće godine je pratila saradnja sa Bajaginim muzičarima, iako je Milutin prvenstveno zamislio da „88“ producira Vlada Divljan.

„Sa Vladom bi sve ovo bilo manje mainstreem a više new wave. Bajaga je doveo Cveleta koji je bio tonski snimatelj, i snimio je celu ploču, kao i Loknera koji je mozak celog Bajaginog projekta. Tu je bio i Vlada Negovanović na gitari, znači srce Bajage i Instruktora. I oni su krenuli da divljaju u studiju jer su mnogo superiorniji muzičari od nas. Jedan od problema tih osamdesetih, kao i kod „Heroja“, bio je da smo svi bili previše opušteni. To što sam ja sad snimio hit kao što je bio „Kiza“ to je meni bilo, onako, šta god. To što meni ide spot na „Live aidu“ događaju, to je sve kao početak moje karijere. Kad je umro Hugo Prat ja sam bio razočaran, jer sam ja planirao da pišem scenario sa Hugom Pratom. Zamisli šta ja onda mislim o samom sebi. I kad smo radili tu ploču, meni se to ništa nije dopadalo kako funkcioniše, ali sam mislio – „nema veze, snimićem neku drugu ploču, šta sad“, ispričao nam je Petrović.

Pomenut je Live Aid, i spoz „Za milion godina“ koji je Milutin režirao. Kad ne muziciraju, Heroji su radili razne druge sadržaje na televiziji. Milutin je režirao i kultni „Hit meseca“ za koji nam je rekao da je njegov uticaj u to vreme nemerljiv, a Đura je sarađivao sa emisijom „Petak u 22“. Zajedno su imali i jako uspešnu tv dramu „Telefomanija“, a spremali su i film koji se nikad nažalost nije desio.

„Baš smo želeli taj igrani film. Milutin, Nebojša Pajkić i ja smo uradili scenario, „Tako je govorio Fića“, koji je ušao u plan da se snima 1989. godine, odmah posle „Kako je propao rokenrol“. Pajkić je to gurao. Milutin je rebalo da glumi Kizu, ja Cvajnštajna, a muzika da budu Heroji, drugi album. Međutim počeo je rat, Avala film je propala, a poslednji trzaj tog beogradskog humora je snimio Srđan Dragojević u svom „Mi nismo anđeli“.“

Pronađeni su demo snimci iz tog perioda. Neke od tih pesama nisu završile na albumu. Seli su za sto njih četvorica preživelih, shvatili da su to sad ozbiljne glave i autori, i pojavila se ideja o rijunionu. Svakako ih je sve to raznežilo, ali i nasmejalo kako bi to danas izgledalo. Pošto su danas ozbiljni ljudi, možda bi im primerenije bilo da sviraju neke operete ili klasičnu muziku, ali su se na kraju uozbiljili i rekli da je to možda pošalica za one koji slušaju, ali da je stvarati takvu muziku ozbiljan posao. Đura je to nazvao art humor.

„Čeja je veliki džez kompozitor, a Miša Savić je jedno od najvećih imena konceptualne savremene muzike, plus nas dvojica. Probaćemo ponovo, a plan je i da snimamo dokumentarac, koji bi spojio ono tadašnje vreme i ovo danas.“ ispričao nam je Đurić, koji ovih dana pokreće podkast na City Magazine Youtube kanalu.

Za kraj, pitali smo ih o životu posle „Heroja“, šta su radili, odnosno šta misle jedan od drugom, prvo šta Milutin misli o Mornarima:

„Jedno od naših drugarstava se zasnivalo na sviranju kalipsa i tropske muzike. Kad je Đura osnivao „Mornare“ ja sam režirao „Trinidad“. Tad se nismo videli tri godine, a bili smo očigledno u istoj muzičko ravni. Miša Savić i Čeja su mi pomagali u toj muzici.“

Reči hvale Đura ima samo za Milutinove druge muzičke poduhvate:

„Milutin je imao fascinantnu muzičku karijeru, ali i u doba nepostojanja medija koji to ne prate, pa se dosta toga ne zna. Njegov projekat „Mylutin“,  u bluz fazonu je sjajan. „El Dorado“ je isto imao dosta dobar uticaj, i bezobzora što se on i ja drugačijim putevima vozimo, niko nas ne sprečava da se ponekad susretnemo i radimo nešto zajedno.“

Obojica se slažu da je muzičko nasleđe Heroja veoma zanimljivo, jer su jedni od retkih bendova koji su svirali čist art rok na ovim prostorima. Možemo samo da se andamo da će njihovi stari -novi snimci, i neke nove svirke doći što pre.