Pesme koje su „vratile“ Bitlse

Ćirić je likovni umetnik koji se bavi grafikom, ilustracijom, stripovima, animacijom i  muzikom, a njegov kolega sa projekta Goran Skrobonja je pisac strave i užasa, fantastike, strip scenarista, prevodilac, urednik i izdavač.

Njih dvojicu je početkom devedesetih spojila ljubav prema Bitlsima koja je nedavno ovenčana glavnom nagradom u svetskom takmičenju nezavisnih muzičara – „Global Music Awards“ za projekat Rubber Soul, koga čine dvostruki album sa filmom i dve knjige.

Tim povodom Ćirić i Skrobonja govore za Danas.

Pomenuti konceptualni multimedijalni projekt nastao je 1995. godine, na tridesetogodišnjicu od izdavanja čuvenog albuma Bitlsa „Rubber Soul“ (1965).

Album je bio zamišljen kao kreativna rekonstrukcija nepostojećih pesama Bitlsa, izmaštanih na osnovu neobjavljenih naslova.

Tandem Goran Skrobonja (stihovi) i Rastko Ćirić (muzika), potpisali su sve pesme, a za produkciju i aranžmane bili su zaslužni profesor kontrabasa Nebojša Ignjatović i Bajagin Instruktor Miroslav Cvetković.

Izvršni producent i autor dizajna na projektu je strip autor i ilustrator Igor Kordej.

Rubber Soul projekat je priča koja traje već dvadeset i pet godina, a vezan je za Bitlse.

– U jednoj knjizi koja se zove „Diskografija Bitlsa“ pronašao sam spisak sa više od 200 neobjavljenih stvari, čak i razne „kaver“ verzije, ali i puno originalnih pesama koje su imale provokativne, odnosno inspirativne nazive. Najviše me je začudila i zainteresovala pesma pod nazivom Rubber Soul, jer na albumu „Rubber Soul“ od Bitlsa – to znaju svi koji ih prate – nema te pesme. U to vreme internet nije bio dovoljno obogaćen da bi po njemu i po tome moglo da se zagrebe. Nije bilo nikakvih šansi da saznam ono što me je kopkalo, a to je – kako ta pesma izgleda – podsetio se Ćirić i dodao – Bezobrazno sam odlučio da je sam izmislim.

No, problem su mu bile reči, međutim, kada je upoznao Gorana Skrobonju, stvar je krenula sa mrtve tačke.

Skrobonja je napisao tekst, a Ćirić je komponovao pesmu.

Skupili su društvo istomišljenika, a ekipa koja je učestvovala u stvaranju je pomoću starih instrumenata i stare opreme, kako bi dočarali zvuk šezdesetih, snimila preko trideset pesama za dva albuma.

Goran Skrobonja kaže da dugotrajnost projekta uobličava sijaset događaja i anegdota vezanih za njega.

On pamti i dan-danas kako su se Rastko i on upoznali i zaključili da su obojica veliki obožavaoci čuvenog benda.

Tada mu je Ćirić predočio neobjavljene pesme, kao i onu koja ga je najviše kopkala –  Rubber Soul.

– Rezultat nije bio samo tekst pesme za koju je Rastko komponovao muziku, već i novela koju sam napisao, a koja je te godine dobila nagradu „Lazar Komarčić“ kao najbolja novela. To je bio početak. Bio sam frapiran kada mi je Rastko za klavirom odsvirao pesmu, izgledalo je kao da je Lenon oživeo i da sedi ispred mene i peva – priseća se pisac.

Rubber Soul projekat je nastavio sa stvaranjem pesmama, završen je prvi CD, a Dinko Tucaković je snimio „mockumentary“, film o celom projektu.

Njih su potom pozvali u Liverpul, gde je bend nastupio uživo, a na snimanjima, promociji i prezentacijama učestvovali su mnogi muzičari i umetnici.

Najnovija kulminacija ovog projekta je osvajanje „Global Music Awards“, za koju Ćirić kaže da je najveća nezavisna nagrada koja se dodeljuje muzičarima koji nisu deo velike institucije i izdavača.

– Nada Kolundžija, koja je dobitnik iste nagrade 2019. za svoj trostruki CD klavirske antologije, sugerisala nam je da konkurišemo. U oktobru sam projekat poslao u Ameriku i, evo, posrećilo nam se. Bronzanu medalju dobio je i Nebojša Ignjatović, koji je važan učesnik na Rubber Soul projektu, ali je bronzu dobio za svoj samostali CD koji je opet naš zajednički projekat, a u pitanju je muzika za moj animirani film koji se zove „Svetlosti i senke“ – kaže Ćirić i dodaje da je za njega to velika radost zato što je to njegova prva „muzička nagrada“.

Dosadašnje nagrade, kojih ima puno, uglavnom su za ilustraciju, animaciju, grafički dizajn, društvene nagrade, ali za muziku prva, jer je autodidakt pa je, intimno gledajući, njemu još značajnija.

– Svakako godi, to je ogromno priznanje i predstavlja svojevrsnu validizaciju onoga što ste radili proteklih 25 godina, a niste očekivali ništa puno osim osmeha i tapšanja po ramenu drugih poklonika Bitlsa. Rubber Soul projekat je nešto najlepše u čemu sam učestvovao što se tiče stvaralaštva, kreativnog i originalnog, jer, iako je reč o rekonstrukciji pesama Bitlsa, zapravo su to naše originalne pesme, koje pokušavaju da ožive duh tog vremena i da nam vrate Bitlse, kad ih već nemamo zaista – ukazuje Skrobonja.

Ničim izazvano oživljavanje

Rubber Soul projekat je imao još jedan neočekivani razvoj situacije koji se odvio povodom obeležavanja godišnjice Lenonove smrti u Belorusiji.

– Jedne večeri mi se Rastko javio i rekao da imamo fanove u Belorusiji. Njegov prijatelj na društvenim mrežama ga je zamolio da povodom godišnjice Lenonove smrti, prošle godine, napravimo neki snimak i da im pošaljemo na obeležavanje. Pogrešno sam ga shvatio da treba da uradimo novu pesmu koja bi bila potpuno originalna i napisao sam „The Minsk sunrise“, a on je to komponovao i snimio u kućnim uslovima i poslao u Belorusiju. Ljudi su bili potpuno oduševljeni i emitovali je tim povodom, a Rubber Soul projekat je ponovo oživeo ničim izazvan – kaže Skrobonja.