Pesnik, slučaj i senke

Jovan Ilić, otac četiri pesnika, tome dodaje: „Mlad živi da peva, star peva da živi. Starcu je pesma zabava, mladome radost. Iz ovih dokolica odaberi od toga dvoga što je za tebe“.

Dugo sam bio mlad pesnik. To, naravno, prija, do izvesnog vremena. Taj proizvod pripadao je industriji kritike koja je svoje rafove punila prvo najmlađim, potom mlađim pa najzad mladim pesnicima.

To je tako bivalo sve dok nije primećeno da sam u godinama kada se, nekad, takvim osobama stavljala pogača na teme. S druge strane, to je već opevano, nema ništa mučnije nego biti star a tako mlad. Prošlo je i vreme kada sam primećivao kako naši bardovi, čast izuzecima, prolaze pored mlađih kao pored lanjskih snegova i samo ih, u njima znanim prilikama, miropomazuju svojim prisustvom, da ne kažem težu reč, kritikom.

Ako smo se razumeli, hteo sam da kažem da nema mladih i starih, kao što nema slabih ili jakih pesnika. Postoji samo pesma koja se pamti i ime koji se ne zaboravlja.

Ima nekoliko načina da se pesnik otrgne zaboravu i još više pristupa koje bi oko toga zastupali čitaoci, kritika, sami rapsodi, stihoklepci ili istorija književnosti, svako na svoj način. Nijedan, međutim, ne govori o tome koliko je pri tom potrebno biti star ili mlad i kako se to, u pesništvu, sprovodi; to već pripada strategiji lirike, da ne kažem alhemiji pesništva.

Za poeziju je svakako dobro ono što je doživljeno, ali više koristi ono što je iskreno. Ako u okvir pesničke opservacije stane krompir, na primer, u stihovima se to ne sme videti. Sasvim je dovoljno reći „lepa tugo gajena u leji“. I tu se stvar oko ocene pesnika i pesme završava.

Autor je poznati pesnik čija je knjiga izabranih pesama „Listajući vetar“ nedavno objavljena u izdanju Arhipelaga

(c) za srpski jezik: „Arhipelag“ www.arhipelag.rs