Pet decenija od objavljivanja stripa "Korto Malteze"

Strip „Korto Malteze“ je pred italijanskom publikom našao se prvi put 1967. godine.

„‘Korto’ je jedan od najznačajnijih stripova u istoriji. Delom zato što je to jedinstven slučaj da jedan autor bude i toliko dobar scenarista i takav crtač“, ističe Milan Jovanović, urednik izdavačke kuće Darkvud, koja je ovog februara izdala prve dve knjige ovog serijala – „Balada o slanom moru“ i „U znaku jarca“.

Tvorac ovog junaka je italijanski crtač i ilustrator Hugo Prat. Mnoga dela u koje je pretočio svoj život ispunjen putovanjima ostala su u senci strip ostvarenja „Korto Malteze“. Odnos prema Kortu i stvaralaštvo Huga Prata možda najbolje opisuje Umberto Eko u svom viđenju ovog stripa (Korto Malteze ili nesavršena geografija). On je zapisao: „Prat nema stas, onaj Kortov obris štrkljaste stabljike, ali pogledavši ga bolje iz profila morao sam priznati da tu ima istine (da ima istine u tome da Prat liči na Korta Malteza): linija nosa, oblik usta, jedino ne znam šta. Naravno, Prat nije Korto iz ‘Balade’, nego da kažemo onaj čarobni Korto iz poslednjih epizoda, onih koje u to vreme još nije znao… Prat je tražio sebe (sanjao pomoću svoje olovke i pitao sebe kakav želi da bude – sad to zna: vilenjak) tumarajući za svojim snovima i za sobom.“*

Korto Malteze je predstavljen kao pustolov i mornar. Njegova individualistička ličnost se gotovo uvek tokom serijala stavlja na stranu pravde, iako to neretko ide na njegovu štetu. Radnja serijala počinje 1913. godine, a kroz nju prolaze različite ličnosti – ubice i srebroljupci, hulje, ljubavnici, prevaranti, i, među njima, lutalica i čovek bez otadžbine Korto Malteze. On je sin gibraltarske proročice i kornvolskog mornara, a rođen je 1887. u Valeti.

„Korto je veoma zavodljiv karakter. Iako ponekad više antiheroj nego heroj, njegov moralni kodeks je čvrst, a on ga slepo prati“, opisuje Jovanović Pratovog junaka. „Uvek je u potrazi za blagom, ali i kada dođe do njega isuviše lako, on ga se odrekne, tako da potragu za blagom moramo da shvatimo kao metaforu. Život je stalna potraga ili, kako kaže pesnik-filozof, život je borba neprestana.“

Ovaj romantični heroj pogleda uprtog u daljinu, suočavajući se sa različitim plemenima ljudoždera, vojskama, svojim, uslovno rečeno, prijateljem Raspućinom i nadređenim Monahom, pokušava da pronađe sebe. Korto u razradi priče nije toliko samouveren kao u prvoj epizodi.

„On se predstavlja kao nezainteresovan i tvrdokoran tip, ali reaguje na nepravdu i čini stvari koje su ispravne. Ali nikada neće prihvatiti da je dobar, da je pravednik. Tvrdoglavost je još jedna karakteristika njegovog šarma“, ističe Jovanović, dodajući da je Korto nikome ne polaže račune. „A mnogi čitaoci sanjaju takav život. Svojevrsno ispunjenje pravde, u ovom tužnom birokratskom svetu, leži u tome da ako mi ne možemo uvek da postupamo onako kako bismo želeli, Korto može. U naše ime.“

Kako je spomenuto na početku, izdavačka kuća Darkvud je na ćiriličnom pismu objavila prve dve knjige od dvanaest koje će zaokružiti priču Huga Prata o Koru Maltezu.

„Od početka postojanja Darkvuda kao izdavačke kuće izdavanje ‘Korta’ bio je jedan od najviših ciljeva“, kaže Jovanović ističući da „Korto“ nikada u celini nije objavljen u albumima u Srbiji. „Komuna je stigla do pola. Imala je svoje mane, ali je početak uradila vrlo pristojno. Piratska izdanja su dobra samo toliko da se čitalac informiše. Godinama smo pokušavali da dođemo do prava, ali Srbija je za velike izdavače malo tržište. Ne samo to, Korto je veliki poduhvat i neće da se upuštaju u saradnju dok ne steknu poverenje. Da ne spominjem da su pomenuta piratska izdanja bila samo dodatna prepreka. Ali bili smo uporni. Naš katalog je u međuvremenu postao impresivan, a to je karta koja otvara vrata“, zaključuje Jovanović

*Prevod: izdanje Darkvud