Pet filmova po izboru Dejana Ognjanovića – Horori se danas eksplicitnije bave aktuelnim društvenim angažmanom

On za Danas izdvaja pet uticajnih novijih američkih horora u kojima se ogledaju fokusi konferencije: nezavisni i niskobudžetni američki horor filmovi nastali u 21. veku, i glavne tendencije, tematike i problemi kao što su: politička korektnost i smrt subverzivnog B-filma, toksična muškost, rasna i rodna (LGBT) pitanja, žanrovska ortodoksija i inovacija, fenomen pronađenog snimka (eng. found footage), tzv. “uzvišeni” ili “post-horor” i trend koji čine horor rimejci, nastavci i franšize.

Na festilavu će biti organizovane diskusije, za vikend 12. i 13 novembra, na kojima će učestvovati poznati domaći, regionalni i inostrani filmski kritičari i poznavaoci žanra mlađe i srednje generacije.

– Savremene tendencije u američkom horor filmu variraju između dve krajnosti, a obe su tematski pokrivene na konferenciji u Domu Omladine: s jedne strane je slepo sleđenje žanrovskih konvencija, koje otelovljavaju rimejci, nastavci, serijali, reimaginacije proverenih naslova (npr. „Noć veštica“), a s druge su pokušaji da se žanrovska ortodoksija oplemeni kroz inovaciju koja ostaje u okvirima žanra, kod reditelja kao što su Majk Flanagan, Džejms Von, Ari Aster, Robert Egers, Džordan Pil, Taj Vest, Karin Kusama – primećuje Ognjanović.

Prema njegovim rečima, primetna je tendencija da se, eksplicitnije nego do sada, horor film bavi aktuelnim društvenim angažmanom, kroz tematiku rasnih pitanja, seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja kojem su izložene žene i LGBT zajednica, podele u društvu i eksplozije nasilja, kroz tzv. „Torture Porn“ podžanr, o kojem će govoriti gost konferencije, iz Belgije, Romen Rol.

– Tu je moguća i zamka koja se sastoji u tome da društveni angažman i ideološka agenda umeju da, pod maskom „političke korektnosti“, potisnu učinak horora, odnosno efekat strave, i da kontroverznost horora ublaže do nivoa samozatajne triler-drame, o čemu će preko skajpa govoriti engleski kritičar Dejvid Pil. Na tu temu se nadovezuje i struja filmova nazvana „Uzvišeni“, ili „Post-horor“ o kojoj ću ja govoriti – obrazlaže Ognjanović, i izdvaja pet uticajnih novijih američkih horora u kojima se ogleda većina pomenutih pozitivnih tendencija.

Veštica (The Witch, 2015)

Dešava se u ranom 17. veku i opisuje same korene nastanka mentalno-vrednosnog sklopa današnjih Amerikanaca – u vreme kada u Severnoj Americi nije bilo ni države ni poretka u ozbiljnom smislu reči, već samo nekolicine razuđenih kolonija puritanskih doseljenika iz Evrope. Bila je to smela, nekomercijalna odluka: smestiti niskobudžetski horor, u tako daleki period, sa arhaičnim govorom aktera, sa nespektakularnim zapletom u kojem je sav naglasak na atmosferi i sugestiji, a nasuprot senzacionalizmu i eksploataciji, pa još bez poznatih glumačkih imena (Anja Tejlor Džoj je ovde debitovala i ubrzo stekla zasluženu slavu, ali u vreme pojave „Veštice“ bila je potpuno nepoznata). Ukratko, radi se o hororu namenjenom zreloj, odrasloj publici, sa vrlo malo atraktivnosti za tinejdžere i omladinu koji inače predstavljaju jezgro publike ovog žanra.

Izađi (Get Out, 2017)

Satirična crna horor komedija apsurda koja se poigrava rasnim predrasudama na pametan, vešt i žanrovski svestan način. To je film koji koristi slobodnu, radikalnu metaforu da bi ovaplotio perspektivu crnačke populacije u Americi danas, kreirajući fantastični objektivni korelat osećaja nepoverenja, nesigurnosti, klaustrofobije, paranoje i eksploatacije od strane belačke većine. Pritom se eksploatacija ne odnosi samo na izrabljivanje u najprljavijim i najgore plaćenim poslovima, nego još gore, dubinski, iznutra, u smislu oduzimanja crnačkog identiteta, njegovog brisanja, komodifikovanja, aproprijacije i pretvaranja pripadnika te populacije, od strane belaca, u sopstvene kopije. Reditelj Džordan Pil uzima premisu koja je mogla poslužiti za skeč u emisiji Subotom uveče uživo, o liberalnoj beloj devojci koja svojim roditeljima dovodi na upoznavanje novog, crnog momka. Ubacujući u ovu premisu smele i sve nadrealnije dosetke, Pil je razvija do krajnjih košmarnih konsekvenci koje donekle podsećaju na seriju Zona sumraka, ali po pitanju nivoa liberalnosti i oštre društvene satire on prevazilazi sve što se tamo ikada smelo nagovestiti.

Mi (Us, 2019)

Drugi Pilov film nešto je problematičniji i primetno manje uspešan estetski posmatrano, iako je u komercijalnom smislu prošao odlično (s budžetom od 20 miliona zaradio je preko 255). U pogledu žanrovskih zadovoljstava „Mi“ pruža sasvim dovoljno upečatljivih i efektnih scena napetosti i strave, ali čini se da je, na tragu žurbe da se inkasira uspeh prvenca, njegov drugi film nedovoljno promišljen, kako dramaturški tako i u pogledu centralne metafore. A ta metafora, sa „senkama“ odnosno dvojnicima iz podzemlja vezanim za žive ljude na površini, naprosto je u srži previše apsurdna i neubedljiva. Unutar ovog zapleta, te „senke“ („privezani“) nisu nekakva niža klasa obespravljenih koja se proleterski digla da traži svoja prava, nego gomila entiteta nejasne materijalne i moralno-duhovne prirode i inteligencije. „Privezani“ su neartikulisani baš kao i metafora koju bi trebalo da oživljavaju. „Podzemlje“ iz kojega izviru čas je laboratorija ludih naučnika (odsutnih), čas je Pakao, čas je Zemlja Čuda, čas je Id (nesvesno)… ukratko, nekoherentan narativ uspešniji na mikro-planu nego kao globalna metafora.

Nasledno (Hereditary, 2018)

Film Arija Astera počinje kao teška, realistička porodična drama o gubitku (prvo umire baka, a zatim bizarno pogine ćerka, tinejdžerka), a nastavlja se, neosetno, kao difuzni horor, naizgled sa spiritističkom tematikom, kojem treba mnogo vremena da otkrije svoje prave karte, odnosno da tek u preokretu na kraju otkrije satanističku zaveru u zaleđini dotad teško povezivih dešavanja. Spori ritam, teška intonacija, aura morbidnosti i neuhvatljive začudnosti, u spoju sa ekscentričnim preokretom koji kao da dolazi iz nekog sasvim drugog filma i drugog nivoa (B-film), činili su ovaj film donekle manje prijemčivim masama, tako da njegov uspeh na blagajnama, iako više nego solidan, ipak nije bio spektakularan (budžet: 10 miliona; zarada: 80). Slično kao i u Egersovoj „Veštici“, i u „Naslednom“ je u centru pažnje, kako se otkriva, Satanizam u srcu porodice koji se usredsređuje na mlade, tj. tinejdžere.

Sredina leta (Midsommar, 2019)

„Sredina leta“ je intimno-emocionalna, melodramatična priča o raskidu i o toksičnoj „romantičnoj“ vezi, u raznobojnom ruhu brutalnih paganskih rituala. U oba slučaja emocija je ubedljivije preneta od žanrovskih dodataka, odnosno, jasno je da drama smeštena u srž zapleta daleko više znači scenaristi i reditelju od žanrovskog ruha. Po tom pitanju primetan je disbalans sasvim različit od, recimo, Pilove uspešne formule horora ujednačenog sa dramom. Dodatni problem, iz ugla komercijalne prođe, leži i u složenim, slojevitim narativima koji ne bivaju smesta jasno određeni u smislu prirode dramskog sukoba i definisanja „monstruma“, što može izazvati blagu disorijentaciju kod gledalaca koji očekuju konvencionalnije pripovedanje, sa jasnijim podelama na dobro i zlo, žrtve i čudovišta. „Sredina leta“ je u tom pogledu još zahtevnija od „Naslednog“, što se ogleda i u pogledu znatno gušćeg zapleta, sa većim brojem likova i dešavanja.

O autoru:

Dejan Ognjanović (1973) je pisac, filmski i književni kritičar, prevodilac, esejista. Doktorirao 2012. na Filozofskom fakultetu u Beogradu s temom „Istorijska poetika horor žanra u anglo-američkoj književnosti”. Objavio knjige Faustovski ekran (2006), U brdima, horori (2007), Studija strave (2008), Poetika horora (2014), Više od istine: Kadijević o Kadijeviću (2017), The Weird World of H.P. Lovecraft (2017) i Kult Gula (2019), tri romana (Naživo, 2003; 2010; 2019), Zavodnik (2014; 2015; 2021) i Prokletije (2021) i zbirku priča Divlja kapela (2022). Filmske kritike i eseje objavljivao u vodećim srpskim časopisima, kao i u inostranim magazinima, popularnim knjigama i akademskim zbornicima (SAD, V. Britanija i Kanada). Stalni je saradnik vodećeg svetskog horor magazina Rue Morgue od 2010. Urednik je edicije „Poetika strave“ u Orfelinu od 2015. godine. Bio je u najužem izboru za vodeću svetsku horor nagradu „Brem Stoker“ 2022. godine, u kategoriji eseja.

PROGRAM KONFERENCIJE:

SUBOTA 12.11.2022. (15-17 časova)
1. Žanrovska ortodoksija i inovacija – Miloš Cvetković
2. Rimejci, nastavci, franšize, ributovi – Mateja Ðedović
3. Rasna pitanja (#black lives matter) – Igor Stanojević
4. #Metoo i toksicna muškost – Mario Kozina

NEDELJA, 13.11.2022. (15-17 časova)
1. Rodna (LGBT) pitanja – Dragan Jovićević
2. „Elevated horror“ / „Post-horror“ – Dejan Ognjanović
3. Torture Porn fenomen – Romain Roll
4. Politicka korektnost i smrt subverzivnog B-filma – David Flint