Ležim, čitam, pišem i dišem – kaže muzički analitičar Petar Janjatović odgovarajući na pitanje Danasa kako troši vreme u karantinu i dodaje da bi ga bilo sramota da se žali jer se uvek trudi da i u lošem pronađe minimum dobrog.
– Sramota bi bilo da se baš nešto preterano žalim zato što sam hvala bogu zdrav i svi moji su zdravi. Naučio sam nekako svih ovih godina da iz svake ružne situacije probam nešto minimalno dobro da izvučem. To ću ilustrovati jednom čudnom pričom. Naime, kad sam kao klinac puno stopirao po Evropi, nekako sam uvek bio siguran kad čekam više od sedam sati na jednom mestu da će garant neko super da mi stane. Obično se tako nešto i dešavalo. Tako da i ovo lenjo vreme koristim da komuniciram sa ljudima sa kojima baš dugo godina nisam bio u vezi. I sad se dopisujem sa mojim drugom Francuzom Žan Markom koji je godinu dana mlađi od mene i koji me je 1978. godine pokupio iznad Đenove. Kad sam seo u njegov spaček nagovarao me je da dođem kod njega na selo rekavši mi „I am chiken killer. I have marijuana field behind the house and a Stratocaster guitar seventeen years old“ (Ja sam ubica pilića. Imam polje marihuane iza kuće i Stratokastor gitaru staru 17 godina). Posle smo godinama kasnije odlazili kod njega i to prijateljstvo je stvarno preživelo. Sad se evo dopisujemo. On mi šalje slike. Pošto je on muzičar koji živi na selu i koji se penzionisao, sada gaji južno voće. Poslao mi je slike limuna od 794 grama koji mu je izrastao. Hoću da kažem da je ovo blesavo vreme ispalo zgodno u tom smislu da ja sada stvarno čujem sa ljudima sa kojima sam davno, davno izgubio kontakt – konstatuje Janjatović.
On dodaje da ranije baš i nije toliko koristio prednosti društvenih mreža koliko to sada čini.
– Evo, pre neko veče sam se dopisivao, bukvalno posle 40 godina, sa pevačem i flautistom grupe „Drugi način“ Ismetom Kurtovićem. Divan čovek. On se povukao iz rokenrola ali se sada bavi raznim drugim vrstama muzike. Dopisujući Enciklopediju uvek sam čačkao po internetu da nađem neke podatke o njemu i uglavnom najzad se sad sretosmo na netu i dok se dopisujemo, te večeri na Radiju 202 ide njegova pesma „Lile su kiše“. Nisam mogao da verujem. Posle 40 godina s nekim se ponovo sretneš i ide njegova pesma – priča Janjatović.
On kaže da kao i svi ostali čita i gleda filmove ali da ume da bude brljiv po pitanju opreme koja štiti od virusa, pa da se oko toga ne bi baktao, drži se preporučene fizičke distance.
– Kao i svi ostali čitam, gledam filmove koje ranije nisam, trudim se da budem društveno odgovoran ali umem da budem pomalo lenj. Zaboravim da ponesem masku, pa mi je komplikovano s tim rukavicama tako da sam u fazonu „‘ajde da smanjim maksimalno komunikaciju tu fizičku, a da ovu drugu povećam“. Nemam ljubimca ali moja ćerka ima kuče Ljubicu koja se izbezumi od sreće kad se vidimo. Ove mere joj preterano ne remete život jer je tu dvorište, pa ona jurca oko kuće.
Upitan misli li da će ova kriza uticati na naš nestrpljivi mentalitet imajući u vidu da smo vazda bili zadivljeni dok smo gledali ljude u velikim metropolama kako strpljivo čekaju u ogromnom redu da pogledaju neku izložbu, te da bi aktuelne mere propisane distance mogle i nas učiniti disciplinovanijim, naš sagovornik odgovara odrično.
– Neće to promeniti naš mentalitet. Pa sve nevolje koje smo prošli od 1987. naovamo nisu ljude tome naučile. Setim se uvek one scene – bombardovanje a svi sede po krovovima i posmatraju. A posle, Sloba, ne bi li testirao poslušnost naroda, u avgustu iste godine proglasi zabranu izlaska zbog pomračenja sunca. Iracionalnost će ostati zauvek – smatra Janjatović.
On, kako kaže, ne gleda konferencije za novinare jer smatra da ovde kao i u svetu političari vode glavnu reč.
– Uopšte ne gledam konferencije i trudim se da maksimalno budem van svega toga zato što mislim da je kao i u nekim drugim delovima u svetu politika preuzela sve da bi veličala sebe. To nije ništa neočekivano. Pritom, ovih dana sam slušao novu pesmu „Serator“ Ramba Amadeusa koju je okačio na internet i koju iz sve snage preporučujem. Ta pesma se upravo bavi ljudima koji se u sve razumeju i u o svemu imaju mišljenje. I ja se povremeno na tom fejsbuku otrujem čitajući razna lupetanja i tako me iznova potpuno fascinira koliko je Klint Istvud bio u pravu kad je svojevremeno rekao da je „mišljenje kao i dupe. Svako ga ima“ – zaključuje Petar Janjatović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.